За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Епархија далматинска, 13.10.2023, Гробови из православног гробља у Далмацији

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]

ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом „Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941″.…
Глас Српске, 13. 10. 2023, Ово су поруке на застави испред зграде Фудбалског савеза БиХ

Навијачи Фудбаске репрезентације БиХ из бошњачког миљеа обрушли су се на забрану уношења ратне бошњачке заставе са љиљанима на меч са Португалијом у Зеници наредне седмице. „Дозвољено је уношење застава и других навијачких материјала искључиво са државним обиљежјима БиХ и Португалије“, навели су из Фудбалског савеза БиХ. Бошњачки навијачи су,…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, НОВА ПРОВОКАЦИЈА: Освануо графит ОВК код Грачанице, префарбан назив села на српском

НА саобраћајном знаку за насеље Кишница код Грачанице црвеном бојом је ноћас исписан графит ОВК (УЧК) и префарбан назив села на српском језику. – Ово се понавља по ко зна који пут. Починиоци никада нису до сада пронађени иако постоји јавни видео-надзор – саопштила је Снежана Јовановић из Кишнице, председница…
Политика, 12. 10. 2023, Обележена 105. годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату

Бројним манифестацијама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје војводи Петру Бојовићу у центру града у парку крај Нишаве, јуче је обележена 105.годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату. Комеморативном скупу присуствовали су представници Војске Србије, МУП Србије, града Ниша и Нишавског округа, бројни грађани и чланови удружења потомака…
ИН4С, 11. 10. 2023, Срби римокатолици: Перо Будмани – Србин ког и комшије Хрвати поштују

Перо Будмани, српски политичар, потицао је из угледне породице Срба католика из Дубровника, од оца Влаха Н. Будманија (око 1795-1858), поморскога капетана и мајке Ане-Марије Стули (око 1798-1854), ћерке Петра-Пере Л. Стулија (око 1762-1828). Перо је имао старијег брата Николу Гргу Маријана Антуна Будманија (1827-1853), поморца и сестру Катарину-Кату Раду…