За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 14, 5. 2024, Слободан Стајић: Зашто у Дејтону нико није поменуо Сребреницу
Управо под тим насловом, у рубрици Међу нама, објавили смо 2. јула 2015. текст наводећи да током преговора у америчкој бази у Дејтону, у Охају, новембра 1995, нико није поменуо Сребреницу нити тамошњи стравични и злочин који се догодио само три месеца раније. Чак нико ни из делегације Федерације БиХ…
Глас Српске, СРНА, 16. 5. 2024, Пофалићи: починиоци избјегавају казну 32 године – за два дана убили око 200 Срба – На данашњи дан [Mапа]
Припадници такозване Армије БиХ су на данашњи дан 1992. године извршили напад на сарајевско насеље Пофалићи и за два дана убили око 200 Срба и спалили њихове домове, а 32 године касније из Тужилаштва БиХ и даље нема одговора на питање да ли је ишта урађено по пријавама против 51…
Вечерње новости, 15. 5. 2024, Миливоје Иванишевић: Сребреница, српска Герника
ДЕЦЕНИЈАМА сами себе саплићемо и потом се мучимо како да изађемо из ситуације у коју смо се запетљали. Тако је и сада. Одавно смо у великој невољи у сучељавању са својим покојницима. Како их овековечити и како спречити да их поново не изгубимо у неком нашем већ уобичајеном забораву. То…
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву. Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих: „Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“,…
Политика, 15. 5. 2024, Нападнута колона ЈНА у Тузли – На данашњи дан 1992.
Напад на јединице Југословенске народне амије које су се споразумно повлачиле из Тузле догодио се 15. маја 1992. године, а према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила. Мучки напад, упамћен под називом Тузланска колона, догодио се упркос претходно постигнутом договору муслиманских власти у Тузли са…
Глас Српске, Спутњик, СРНА, 14. 5. 2024, ’Не желимо цркве, желимо џамије – Алаху Екбер‘: Скандалозни графити осванули на цркви Свете Тројице код Пећи [ФБ]
Епархија рашко-призренска саопштила је да су, према извјештају који им је доставио парохијски свештеник у Пећи, непозната лица провалила и у Цркви Свете Тројице у селу Накло код Пећи исписала графите, међу којима су и поруке „Алаху екбер“. Према извештају који је Епархији доставио парохијски свештеник у Пећи, међу исписаним…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик - На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). Од Епископа Сергија, ректора Академије, примио је монашки чин 30. априла 1905. године, чин јерођакона 6. маја и јеромонаха 6. јуна исте године.
Током друге половине 1905. године јеромонах Варнава отпутовао је [...]
Погледи, Српске новине, 27. 12. 2019, Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији
Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала
Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од 1937. до 1941. године. Био је заклети монархиста и следбеник идеја и борбе војске Драгољуба Михаиловића. Познавао је лично капетана Драгутина Лазића.
Један од првих сусрета мог деде и капетана Лазића био је септембара 1942. године, када је капетан Лазић ка[...]
РТС, 13. 8. 2025, Годишњица убиства српске деце у Гораждевцу – 87 метака и 22 године тишине
Навршиле су се 22 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су на српску децу, која су се купала у Бистрици, непознати нападачи отворили рафалну паљбу. Убијена су двојица дечака - Иван Јововић и Пантелија Дакић, а четворо деце је рањено. Иван Јововић имао је 19, а Пантелија Дакић 13 година. За овај злочин нико није одговарао. Међународна мисија ЕУЛЕКС обуставила је истрагу 2011. године, како су навели, због недостатка доказа.
Помен страдалима уз присуство житеља Гораждевца испред цркве Рођења Пресвете Богородице служио је Владика Иларион уз саслужење монаха манастира Високи [...]
РТ Балкан, 24. 7, 2025, Од ’ратних злочина‘ до налепница Црвене звезде: Због чега све Срби леже у Куртијевим затворима
Мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обележјима“, црногорска народна ношња, узвик „Косово је срце Србије“, само су неки из дугог списка разлога због којих су Срби на КиМ протеклих месеци и година привођени
Био сам, као и сви Срби на барикадама протеклих година, сада, кад год кренем у Звечан, Лепосавић, Зубин Поток нисам сигуран да ли ће ме због тога, због нечег другог ухапсити, оптужити, речи су једног од Срба са севера КиМ.
Намирнице за славу у гепеку аутомобила, мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обел[...]
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД - Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је у бесједи рекао да је света дужност чувати од заборава невино страдале.
"Српска православна вјера и српски народ нису осветољубиви. Треба да будемо достојни предака и не дозволимо да се то заборави", рекао је Њежић. У [...]
