За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српска историја, 6. 6. 2022, Бранко Димовић Димески: 20 логора смрти за 20.000 Срба у Италији и Албанији
Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20.000 хиљада одведен је у логоре у Албанији и Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу. Процес заробљавања и одвођења припадника Краљеве Југословенске војске у…
РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници
Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне. До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи,…
Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]
Припадници Армије БиХ су 3. јуна 1992. године убили 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце – Од десет чланова породице Васић, преживео је само тада једанаестогодишњи Драган Источно Сарајево – Ледићи, пре рата већински српско село у тадашњој јединственој општини Трново надомак Сарајева, симбол…
СРНА, 01. 06. 2022, Вријеме да истина о злочину изађе на видјело
БЕНКОВАЦ, 1. ЈУНА /СРНА/ – Саво Стијеља из села Заграда код Бенковца, који је имао само осам година када су пилоти хрватске авијације бомбардовали избјегличку колону на Петровачкој цести у августу 1995. године, сматра да је вријеме да истина о овом злочину изађе на видјело и да починиоци буду осуђени.…
СРНА, 31. 5. 2022, Вуковић: Очекујем најстрожу казну за злочинце
БАЊАЛУКА, 31. МАЈА /СРНА/ – Јованка Вуковић из Доњег Лапца, којој су пилоти хрватске авијације у бомбардовању избјегличке колоне на Петровачкој цести у августу 1995. године убили сина Дарка (13) и мужа Крстана (44), очекује да ће, подизањем оптужница против четворице официра Хрватске војске, правда на крају бити задовољена и…
Политика, 30. 5. 2022, Крајишка српска држава по Ђури Цвијићу
ЗАНЕМАРЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА Овај вискорангирани хрватски комуниста захтевао је да Коминтерна и Комунистичка партија Југославије признају Србима на подручју Војне, Бањалучке и Високе крајине право на државотворно самоопредељење Комунистичке партија Југославије је на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. усвојила став Коминтерне о разбијању Краљевине СХС. Коминтерна је на Петом…
Не заборављамо – Памтимо
![Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17381-350x200-no.jpg)
Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]
Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију
Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радетом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом О[...]
СРНА, 26.2.2017, Књига Драксенић 1941-1945. године промовисана у Бечу
БЕЧ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".
Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату - усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године.
Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Аустрије и Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина".
Ос[...]
Политика, 3.5.2014, „Забрањени град” под заштитом државе
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље индустријског развоја Србије, а самим тим и потоње Брозове Југославије. Делом због тога, а делом и због стравичних злочина који су ту почињени по ослобођењу земље, када су на подручју некадашње Капислане стрељани најугледнији житељи града и околине, под оптужбом да су са[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
Политика, 4. 4. 2022, Од немачког ратног извештача с Козаре
Мој филм је необичан, јер је сценарио за њега практично написао сам Курт Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера пре 80 година, каже Данко Васовић, аутор документарно-архивског филма којег је пријавио за Кански фестивал
А онда је дошао најужаснији део од свега од којег се свима заледила крв – жена је почела да вришти снажно и дуго и стотине су се јавиле на њен позив. Мушкарци, жене и деца бацили су се зверским интензитетом на наше редове. Чинило нам се као да смо присутни тренутку формирања исконске људске хорде, са људима који нас јуре у таласима, намерни на самоуништење и без памети[...]
