За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр – На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара. Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број…
StellaPolareBooks, 28. 6. 2021, Раде Ристановић: Партизанско четничке конфронтације у логору Сајмиште [из Архиве]
Пре неколико месеци је у издању Музеја жртава геноцида објављена књига Радета Ристановића Логор на Сајмишту. Сведочења двојице заточеника, у којој се аутор концентрисао на фазу историје овог логорског комплекса после масовних ликвидација јеврејских логораша. У периоду у којем је Старо сајмиште функционисало као Прихватни логор (Anhaltelager) тамо су били…
РТРС, Срна, 22. 1. 2024, Служен парастос Србима убијеним у хрватској акцији „Масленица“
У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе у Равним Котарима код Задра и на Малом Алану на Велебиту, које су прије 31 годину убиле хрватске оружане снаге у акцији „Масленица“ и за чије убиство до данас нико није одговарао. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и…
Политика, 22. 1. 2024, Тужна прича из Доње Србице
Када се од Призрена асфалтним путем крене у правцу Ђаковице, на десетом километру налази се село Доња Србица. У овом питомом метохијском селу до шездесетих година прошлог века живели су искључиво становници српске националности, који су се махом бавили пољопривредом, а док су неки одлазили у печалбу бавећи се зидарством.…
РТ Балкан, 22. 1. 2024, На данашњи дан: Сава Шумановић (1896-1942)
На Хрватској Википедији можете прочитати неколико штурих реченица о, како кажу, „најважнијем српском сликару 20. столећа“ који је, према Хрватској енциклопедији на интернету „претежно деловао у Хрватској“, али нигде не пише како је његов живот окончан и како су „деловале“ усташе На данашњи дан рођен је један од највећих српских…
Погледи, 22. 3. 2013, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]
Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, ИН4С, ФБ Донко Ракочевић, 4. 6. 2025, Данас је Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски - Како су нађене мошти Св. Јована Владимира
Данас Српска православна црква прославља Светог Јована Владимира, првог свеца у роду српском и небеског заштитника града Бара.
Светом Архијерејском Литургијом и празничном Литијом улицама града под Румијом, сјутра, 4. јуна, биће свечано прослављен празник Светог Јована Владимира – слава саборног храма у Бару.
Овај свети и славни краљ српски и дивни мученик Христов Јован Владимир, израсте из благочестивог и царског корена који владаше у српским кнежевинама Захумљу и Превали (која се још зваше Диоклитија, Дукља или Зета).
Његов дjед зваше се Хвалимир и имађаше три сина: Петрислава, Драгимира [...]
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године.
Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име породица представници београдске делегације, преузели посмртне остатке Перке Младеновић (77) из Урошевца и Светислава Ђапа из Приштине.
Како је рекао шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нес[...]
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима.
Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.
Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том ме[...]
Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и не сме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само оне за чије време се догодио геноцид већ и оне које долазе, имају обавезу да на све могуће начине обавештавају свет шта су учинили Хрвати своји[...]
![Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28447-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]
Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље
ПОСЛЕ тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији.
Четовођа Радисав Тошић са својим борцима успешно је пружао отпор, добро се тукао и Новица Вељовић, који је штитио прилазе Малом Јастрепцу са северне стране, али је положаје морао да напусти јер је добио хитно наређење да заустави напад албанских пљачкаша који су упали у Косанички срез и по[...]
