За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Косово онлајн, РТС, 12. 11. 2023, По налогу француске амбасаде: Измештен споменик српским ослободиоцима на гробљу у Приштини
Споменик српским војницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. у спомен-парку на приштинском православном гробљу, померен је са централног места. Уместо њега је постављена црна мермерна табла на којој на француском, српском (латиницом) и албанском пише „Француским војницима палим на Косову“, наводи РТС. У централном делу гробља, уместо споменика…
Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]
Остао ми је у сећању као жива статистика: у његовим џеповима било је много ситних папирића, које је вадио и упознавао ме са стањем српског народа у разним крајевима Узбудљива и трагична прича о професору Лазару Тркљи, секретару Земљорадничке странке, и једном од најближих сараника Драже Михаиловића, сурово се завршава…
Политика, 12. 11. 2023, Срби у Томини узнемирени због изградње споменика
Бошњачке жртве којима се подиже обележје нису пре рата живеле у овом селу, нити су ту страдале Сарајево – Одлука локалне власти у Санском Мосту, општини која административно припада Унско-санском кантону у Федерацији БиХ, да у српском селу Томина подигне споменик бошњачким цивилним жртвама рата узнемирила је малобројне Србе повратнике…
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић. Дан… РТ Балкан, 11. 11. 2023, Милица Смиљанић, сведок злочина у Госпићу: Памтим страх и Станков укочени поглед док су га одводили
Два и по месеца из подрума нисмо изашли, присећа се Милица тешких дана у Госпићу у јесен 1991 године Сад, ових дана, када је почео овај најновији рат, када је на ТВ екрану видела колоне избеглица, рушевине, пуцњаву, рањенике, крв, побијену децу, Милица Смиљанић (74) сетила се подрума у Госпићу,…
СРНА, 9.11. 2023, Филм и споменица ’Осамдесет година ћутања‘ трајна успомена и опомена
Документарни филм и споменица „Осамдесет година ћутања“ остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је на вечерашњој промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 8. 5. 2025, Дис сахрањен на острву Отони: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28034-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 8. 5. 2025, Дис сахрањен на острву Отони: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића [На данашњи дан]
Песник Владислав Петковић Дис трагично је завршио живот у пролеће 1917, враћајући се из Француске на Крф. Француски пароброд "Италија" на ком је био торпедован је, а деценијама се веровало да је његово тело остало у ’плавој гробници‘. Веровало се и да је пловило погођено из немачке подморнице. Историчар Мирко Дрманац из Градске библиотеке у Чачку која носи песниково име, међутим, оповргава ове податке и тврди да је Владислав Петковић Дис сахрањен на острву Отони, северно од Крфа, као и да је удар на пароброд Италија дошао са аустроугарске подморнице.
После вишегодишњих истраживања, Дрманац је[...]
Глас Српске, Танјуг, 17.11.2020, Млади историчари из Беча: Српске кости расуте широм Аустрије
БЕЧ - Српски клубови и удружења у Аустрији, због мјера уведених са циљем спречавања ширења коронавируса, нису у могућности да одрже планиране активности, које неки селе у дигитални свет, па је тако СПКД Просвјета у Аустрији организовала предавање о “Српским ратним заробљеницима у Аустроугарској” преко апликације “Зум”.
Предавање младих историчара из Беча Златана Стојадиновића и Марка Сарића које је било и најављено на друштвеним мрежама, изазвало је велику пажњу.
Они су у излагању поводом Дана примирја и недеље у којој се обиљежава крај Великог рата изнијели до сада мање познате детаље о[...]
СРНА, 10. 5. 2023, Кесић: Важно је снимити филм о хирургу Миодрагу Лазићу
Представништво Републике Српске у САД учествовало је на донаторској вечери у Канади на којој је прикупљено 60.000 канадских долара за снимање играног филма о чувеном хирургу Миодрагу Лазићу који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, рекао је Срни шеф овог представништва Обрад Кесић.
"Важно је да овај филм буде снимљен, јер је прича доктора Лазића у исто вријеме и прича о стварању Републике Српске кроз велику жртву српских бораца од којих су многи уградили животе у темеље наше Републике, али и цијелог српског народа", р[...]
Политика, 27.1.2016, Положени венци на логору Сајмиште
На Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту у Београду, месту некадашњег нацистичког логора током Другог светског рата, данас су положени венци и одата почаст жртвама.
На комеморацији поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста венце су положили председник Србије Томислав Николић, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин и председник Скупштине Београда Никола Никодијевић.
На споменик су положили венце и представници Удружења логораша, преживели и чланови породица страдалих, дипломатски представници и[...]
Вечерње новости, 20. и 21. 11. 2011, Немци флоту потопили због четника – Тајна операције Дунавски вилењак
Млади нишки историчар Александар Динчић открива истину о немачкој операцији из септембра 1944. Командант корпуса ЈВУО, пуковник Велимир Пилетић, условио Немце да предају све пловне јединице
ПОЧЕТКОМ септембра 1944, у операцији „Дунавски вилењак“, код села Прахово, нацисти су потопили више од 220 бродова, односно комплетну црноморску флотилу, али на овај чин није их приморало бекство пред Црвеном армијом, како се до сада тврдило, већ су се Немци на тај чин одлучили због четника и румунских војника.
- У ратном дневнику команде Групе армија Ф, за 1. септембар, записано је како покушаји да се са[...]
