За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени. У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је…
ДИЦ Веритас, Happytv, 17. 2. 2024, Породица Олујић убијена само зато што су Срби: Хрвати су на данашњи дан изрешетали Радомира, Аницу, Милену (16) и Марка (13)
Они су упали у кућу Србина Радомира Олујића са циљем да ликвидирају њега и његову породицу, затим опљачкају, а кућу минирају експлозивом Породица Олујић ликвидирана је 1992. Зверски су је убили припадници хрватске паравојске ХОС. Хрватско правосуђе је, после 24 године, на смешне затворске казне осудило Томислава Мадија, Марија Јурића,…
СРНА, 16. 2. 2024, Боснић: Потпишимо петицију за Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ [Иницијатива]
Покрет Срба Крајишника позвао је све држављане Србије да се одазову потписивању петиције да у парламенту Србије буде донесена резолуција о усташком геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/ како би коначно била исправљена вишедеценијска неправда према страдалима и спријечен све отворенији ревизионизам. Онлајн петицију под називом „Петиција…
Политика, 16. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Црвена (не)вера за амнезију геноцида
Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?! После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке…
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња О бомбашком нападу на аутобус „Ниш-експреса“, у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено… ИСКРА, 15. 2. 2024, Владимир Умељић: Како од Зелених постају Далтонисти
Када су 1980. Петра Кели (лауреат Алтернативне Нобелове награде 1982) и њен животни сапутник, бивши генерал Герт Бастијан основали политичку партију „Зелени“, у Немачкој је бујала нада да се коначно појавила једна не само еколошка, већ и пацифистичка политичка снага, која ће коначно заокружити процес одустајања од безобзирне великонемачке агресивности…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 25. 8. 2025, ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА "ОЛУЈЕ": Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила
ГРУБОРИ, место где је зло ставило своју крваву круну. Заселак села Плавно код Книна где су хрватски бојовници још једном, по ко зна који пут, изгубили војничку част. Ничим изазвани, из чисте обести убили су ту шесторо невиних цивила, спалили све, у згаришта претворили куће, штале и живу стоку у њима... Ватра се одавно угасила, али дим који се тог дана, пре три деценије надвио над Груборима, оставио је траг који ће заувек смрдети нечовештвом.
Август 25, године 1995. "Олуја", злочиначка акција хрватске војске и полиције још има своје пипке у тзв. акцијама чишћења терена. У Груборима, од седамде[...]
РТВ Добој, СРНА, 17. 6. 2024, Служен помен за укопане на заборављеном српском гробљу
У Добоју је данас служен молитвени помен и парастос на православном гробљу, које је недавно откривено и очишћено и на којем су пронађени остаци споменика из 19. вијека, а претпоставља се да су ту масовне гробнице српских интернираца из добојског логора који је Аустроугарска основала 1915. године, што ће бити предмет истраживања, изјавио је протојер-ставрофор Мирко Николић.
Николић је рекао да још немају писани или усмени траг о томе када је посљедњи пут служен молитвени помен за укопане на овом гробљу које се простире на површини од око 2,5 дунума и које је поново враћено у посјед Српске пр[...]
![РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27691-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]
На градском гробљу у Броду данас су положени вијенци и одата пошта за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела.
- Налазимо се на светом мјесту, можда најсветијем на подручју наше општине. Окупација Брода догодила се 3. марта 1992. године, када је војска Хрватск[...]
Вести онлајн, 13.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Јадна ја што ми мртва ниси“
Од четрнаесторо преживелих у јами Равни долац на Динари најстарија је била Цвита Бошковић, мајка сада преминуле Милице Бошковић, удате Маљковић. Било јој тада четрдесетак година. Страшна породична трагедија, губитак четворо деце, мужа и великог броја најближе родбине, последице мука које је преживела у живој гробници у недрима Динаре, нису ипак сломили ову храбру, умну и поносну жену – поживела је све до 1983. године.
Захваљујући њеном унуку, професору Божи Лалићу из Аранђеловца, сину њене ћерке Данице, која је такође преживела у јами на Динари, њено сећање је ипак остало забележено на магнет[...]
Вечерње новости, 22. 07. 2023, Школу српског језика у Ђеврскама похађа 36 малишана: Чувају искру српства
ДЕЧЈА граја, игра, смех и раздраганост, дочекали су нас минуле суботе у Ђеврскама код Кистања у Далмацији. У школи српског језика, где наши најмлађи сународници из овог краја, уче своју ћирилицу, језик, историју, културу, традицију... Поглед на њих био је отелотворење речи да не постоји ништа што доноси веће задовољство од срећног и насмејаног дтета.
Али, гледање у њихова лица, радознале окице, помало стидљиве осмехе, понеку плетеницу и писањем заузете ручице, носило је и нешто више од задовољства због дечје среће. Имало је позитивну "тежину" изниклу из још тежег осећања које је до не тако [...]
