За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, 29. 9. 2023, На споменику српским жртавама на Kазанима исписано име њиховог џелата
Протекле ноћи на Казанима изнад Сарајева оскрнављен је споменик убијеним сарајевским Србима. – Живи Цацо у нама. 10 бр – исписано је црвеним спрејом на споменику, преноси Кликс. Из Градске управе Града Сарајева је речено да су одмах обавијестили полицију и да ће штета бити санирана у кратком року. За…
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар „Веритас“ саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске. Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну…
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева. Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему…
ИН4С, 28. 9. 2023, На данашњи дан: Официр кога су се непријатељи и мртвог плашили
На данашњи дан рођена је једна од најкомплекснијих личности 20. века – Војислав Воја Танкосић који је, поред Мустафе Голубића био особа којом се највише бавила британска обавештајна служба. Дипломирао је на Војној академији 1901. године као пети у класи. Професори су говорили да се истицао у свим областима, али…
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“. Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године. Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић…
Глас Српске, Танјуг, 28. 9. 2023, Каменована кућа Српкиње у Гњилану
ГЊИЛАНЕ – У Гњилану је каменована кућа Босиљке Нојић (70), једне од ријетких Српкиња која је остала да живи у том месту, али на срећу није било повријеђених. На њену кућу, која се налази у близини градског гробља у насељу Камник, у току прошле недјеље бачен је камен при чему…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка на[...]
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Француски бранилац српских манастира: Не пуштајте Косово низ воду, долази нови свет једнаких
Верујем и надам се да ће надмоћ САД и Немачке нестати, и на њеном месту ће настати нови, мултиполарни свет - свет једнаких, каже за РТ Балкан пуковник у пензији Жак Огар
Жак Огар, пензионисани пуковник и предводник француских специјалних снага на Косову и Метохији 1999. године поручио је Србима да не пуштају своју јужну покрајину низ воду.
У разговору са РТ Балкан на на међународној конференцији "Од агресије до новог праведног поретка", која се у Дому војске одржава поводом 25. годишњице НАТО агресије, Огар истиче да четврт века касније "видимо последице агресорског рата против Југослави[...]
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”.
„Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам годи[...]
Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље
Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким судом прогласиле издајницима и сарадницима Немаца. У ноћи 16. и 17. октобра 1944. почела су хапшења, а потом и убијања имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и антикомуниста, а масовна погубљења од стране Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. [...]
![СРНА, 28. 10. 2024, Живак: Логор у Челебићима - мјесто најстрашнијег мучења Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22879-350x200-no.jpg)
СРНА, 28. 10. 2024, Живак: Логор у Челебићима - мјесто најстрашнијег мучења Срба [Мапа]
Према Живаковим ријечима, Слободана Бабића из села Бјеловчина код Коњица у логору су мучили на најстрашнији начин, пребили су га толико да је умирао 17 дана. Међу убијеним Србима у Челебићима био је и Шћепан Готовац, којег су муслимани убили и бацили међу живе логораше. Бати Куљанину је од батина глава била дупло већа
- Некадашњи логораш Жељко Живак из Коњица, који живи у Америци, рекао је Срни да је злогласни логор Челебићи био мјесто гдје је муслиманска војска за вријеме Одбрамбено-отаџинског рата на најсвирепији начин убијала Србе, који су скончавали у највећим мукама.
Живак, који је био [...]
