За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
РТРС, Срна, 25.8.2021, Преминула Боја Лалић – посљедњи свједок усташког злочина код Ливна
На православном гробљу у ливањском селу Велики Губер данас је сахрањена Божана Боја Лалић, удата Радета /92/, посљедњи свједок усташког злочина на Огњену Марију 1941. године када је у јаму Равни Долац код Ливна бачено 218 живих Срба. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је Божана Лалић живјела мученичким…
Глас Српске, СРНА, 24.08.2021, Сутра 26 година од некажњеног злочина над Србима у Груборима
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је данас да, упркос обиљу доказа, још нико није кажњен за свирепи злочин над српским цивилима у Груборима код Книна које су прије 26 година, након хрватске акције „Олуја“, убили припадници хрватске специјалне полиције из Антитерористичке јединице Лучко. Из „Веритаса“ наводе да су хрватски полицајци 25.…
Стање ствари, ИН4С, 24.8.2021, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убиле 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону њен министар одбране Дража Михаиловић Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју…
Глас Српске, 22.8.2021, Гаврило Дожић, патријарх чији говори су били убојитији од њемачких тенкова – Какав пакт, побогу, Ваше височанство
Прије Његове светости патријарха српског Порфирија, који је у четвртак на велики хришћански празник Преображење Господње служио литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју, посљедњи првојерарх Српске православне цркве који је био у посјети граду под Требавом био је патријарх Гаврило 1938. године. Патријарх Гаврило слови за…
Глас Српске, 22.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром – Сухача (2) – Свађали се чију ће вјеру наметнути Србима
Сухача је већинско муслиманско село удаљено од Новог Града (Босански Нови) око 18 км. Налази се јужно од ријеке Сане, у долини ријека Јапре. Припада данашњој општини Нови Град, на крајњем западу Републике Српске. Након успостављања усташке власти на простору тадашњег среза Босански Нови, формирана је Шеста дјелатна усташка бојна…
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије…