За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
РТРС, 21.8.2021, Представљена књига „Приједорски логор Циглана 1942. године“
У Приједору је одржано књижевно вече „Култура сјећања на приједорске жртве усташких злочина 1942″. Представљена је књига „Приједорски логор Циглана 1942. године“, аутора Младена Вучковца. Кроз логор „Циглана“ прошло је 14.000 српских цивила током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године. Међу њима, као једногодишње дијете, заједно са…
Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници – у сарајевском паклу 1992. године“
У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига „Ничији војници – У сарајевском паклу 1992. године“, аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација. Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен…
Вести, 18.8.2021, Дрво мира у част краља Петра Првог
На Српском војничком гробљу у месту Велики Међер, у Словачкој, на којем почива 6.000 српских жртава из Првог светског рата, посађено је 18. дрво мира у оквиру Међународног пројекта Дрво мира, а том приликом одликовани су епископ аустријско-швајцарски Андреј и Момчило Бабић, амбасадор Србије у Словачкој. Скуп у Великом Међеру,…
Глас Српске, СРНА, 17.8.2021, МИП Србије о тексту о Јасеновцу у „Џерузалем посту“: Бесраман покушај релативизације најмонструознијег злочина
Министарство иностраних послова (МИП) Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу „Џерузалем пост“, под насловом „Ово срамотно исмевање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст…
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) – Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У…
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке. Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из…