За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 21.8.2021, Представљена књига „Приједорски логор Циглана 1942. године“
У Приједору је одржано књижевно вече „Култура сјећања на приједорске жртве усташких злочина 1942″. Представљена је књига „Приједорски логор Циглана 1942. године“, аутора Младена Вучковца. Кроз логор „Циглана“ прошло је 14.000 српских цивила током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године. Међу њима, као једногодишње дијете, заједно са…
Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници – у сарајевском паклу 1992. године“
У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига „Ничији војници – У сарајевском паклу 1992. године“, аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација. Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен…
Вести, 18.8.2021, Дрво мира у част краља Петра Првог
На Српском војничком гробљу у месту Велики Међер, у Словачкој, на којем почива 6.000 српских жртава из Првог светског рата, посађено је 18. дрво мира у оквиру Међународног пројекта Дрво мира, а том приликом одликовани су епископ аустријско-швајцарски Андреј и Момчило Бабић, амбасадор Србије у Словачкој. Скуп у Великом Међеру,…
Глас Српске, СРНА, 17.8.2021, МИП Србије о тексту о Јасеновцу у „Џерузалем посту“: Бесраман покушај релативизације најмонструознијег злочина
Министарство иностраних послова (МИП) Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу „Џерузалем пост“, под насловом „Ово срамотно исмевање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст…
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) – Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У…
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке. Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17938-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]
Полагањем венаца на споменик у Араповој долини у Лесковцу обележена је годишњица стрељања 310 Рома, Срба и Јевреја од стране немачких фашиста током Другог светског рата.
Злочин се догодио 11. децембра 1941. године у подножју брда Хисар. На месту где су животе изгубила 293 Рома, 11 Срба и шест Јевреја венце су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, лесковачког Народног музеја, Дома културе Рома у Лесковцу и борачких удружења.
Немцима је у извршењу злочина помогао тадашњи квислиншки режим. Како би се осветили за претпрљене губитке фашисти су у два наврата блокирали ромска[...]
ИН4С, 19. 7. 2018, Парастос Романовима и Дражи Михаиловићу у Грбљу: Помен уз полицијске патроле
У организацији „Потомака краљевске војске у отаџбини из Грбља“, и ове године служена је литургија и парастос у част 100 годишњице мученичке погибије Руске царске породице Романов и 72 године од смрти команданта ЈВуО генерала Драгољуба Драже Михаиловића и Грбљанима који су као припадници равногорског покрета страдали у Другом свјетском рату.
Службу у гоњогрбаљском саборном храму Свете Тројице служили су архијерејски намјесник Бококоторски протојереј ставрофор отац Момчило Кривокапић, свештеник Ненад Калем и парох горњогрбаљски свештеник Миајло Бацковић.
Због најављених протеста УБНОР-а и [...]
Вечерње новости, 18.11.2015, Београдске приче: Вечни пламен библиотеке
Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина
НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године.
У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извешта[...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2023, Покољ 43 Срба у Јабуци 31 годину чека правду
ФОЧА - На Градском гробљу Божовац у Фочи данас је служен парастос за 43 мјештана фочанске Јабуке, које су на кућном прагу прије 31 годину свирепо убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда, што је било прво масовно страдање фочанских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.
У зору 23. јула 1992. године, муслиманска војка у нападу на шире подручје Јабуке није имала милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте.
На свиреп начин убили су 43 српских мјештана, међу њима и дјечака од 13 година Нову Елеза, слијепу старицу Милку [...]
Одлазак чувара сећања на нишки логор
И. МИТИЋ - Д. АЛИХОЏИЋ | 06. октобар 2016. | Вечерње новости
У Лесковцу сахрањена Олга Славковић, последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу 1942. године, када је успело да побегне 105 заточеника
ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу, сахрањена је јуче у Лесковцу, а са њом је отишло и живо сведочење на 12. фебруар 1942. године, када је из овог казамата успело да побегне 105 заточеника, док је њих 42 остало на логорским жицама. Било је то прво организовано бекство из неког од логора који је[...]
