За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 15. 6. 2023, Чукур-чесма
На данашњи дан, 15. јуна 1862. године на Чукур-чесми у Београду турски војник убио је српског дјечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, гдје је био смјештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. Средином XIX вијека односи Србије и Турске били су на граници ратног стања.…
Srbi.hr, 16. 6. 2023, Уништа – село у две државе
Село Уништа припада општини Босанско Грахово у Босни и Херцеговини, али једини пут који води до села иде преко Републике Хрватске, па се у село не може без неопходних дозвола граничне полиције. Административне баријере додатно отежавају живот преосталих петоро становника у Уништима, али и обнову православног храма уништеног у шумском… Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа – Братство Манастира… СРНА, РТРС, 15. 6. 2023, Тужилаштво БиХ слијепо за страдања Срба у долини Неретве; Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Tужилаштво БиХ заборавило је ратне злочине над Србима у Мостару и у долини Неретве, поручено је данас са обиљежавања 31 године од егзодуса српског народа са овог подручја када је убијено 431 лице, а више од 30.000 људи напустило домове. Тим поводом служен је помен у Старој цркви у Мостару… СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља – најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА – Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић. Она је рекла да су гробља и споменици, мале…
РТС, 14. 6. 2023, Обележена годишњица битке на Кошарама – Потпоручник Петар Мишић: Хероји са Кошара не смеју да погину још једном, од заборава
На данашњи дан, пре 24 године завршена је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Потпоручник Петар Мишић, који је са Војне академије отишао у рат… Не заборављамо – Памтимо
Политика,Танјуг, 17.3.2017, Годишњица мартовског погрома на Космету
КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Парастосом и полагањем венаца и цвећа страдалим, данас је у Косовској Митровици обележено 13 година од мартовског погрома на Косову и Метохији и упућена јасна порука да су Срби решени да остану на Косову.
Чланови породица убијених у Митровици и њихова родбина, представници владине Канцеларије за КиМ и локалне самоуправе присуствовали су парастосу који је служен страдалима на Косову и Метохији испред „Споменика истине” у близни главног Ибарског моста.
Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Љубомир Марић поручио је да је српски народ решен да опстане на Ко[...]
Вести онлајн, 2. 3. 2025, Гидеон Грајф: Још се чују одјеци зла!
Професор Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, аутор тротомне монографије о концентрационом логору Јасеновац и председник Независне међународне комисије за истраживање догађаја у Сребреници, оценио је за “Вести“ поводом 80 година од завршетка Другог светског рата да се и данас чују “одјеци најмрачнијег поглавља” у светској историји.
Свет се спрема да обележи 80 година од завршетка Другог светског рата. Да ли је лекција научена?
– Иако је рат завршен пре више деценија, одјеци његових најмрачнијих поглавља и данас одјекују. Истрајност предра[...]
![РТВ, 1. 7. 2022, Спомен табла на остатке споменика српским кадетима у Северној Македонији [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14625-350x200-no.jpg)
РТВ, 1. 7. 2022, Спомен табла на остатке споменика српским кадетима у Северној Македонији [Мапа]
БЕОГРАД - Током повлачења српске војске ка Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, бугарски окупатори, заробили су 400 српских кадета и питомаца ђачке чете, старости у просеку петнаест година, одакле су их спровели у атар села Рамне, крај Охрида, и ту онако болесне, измрзле и измрцварене од тешког маршевања мучки побили.
Неким чудом, овај покољ успео је да преживи само један дечак.
Недалеко од Биљаниних извора, на локалитету Студенчишта, тадашњи Владика охридски Николај (Велимировић), 1925. године, према пројекту Момира Коруновића, подигао је у славу њихову, споменик косту[...]
Деспотовина, СРНА, 6. 5. 2020, Гниона: Ђурђевдан 1992. године и почетак страдања Срба у Сребреници – На данашњи дан
Гниона је заселак претежно српског села Гостиљ у општини Сребреница. Налази се на око 2 километра од Солоћуше и на око 5 километара од Поточара. До почетка рата у БиХ у овом селу је живјело 113 Срба и 35 муслимана.
Село Гниона је прво спаљено и до темеља разрушено српско село у сребреничкој општини. Напад на ово село су извршили муслимани из сусједних Поточара, предвођени Насером Орићем.
Напад на Гниону десио се 6. маја 1992. године, на Ђурђевдан. Крсна слава је тај дан слављена у неколико кућа. Славили су, између осталих, породице Симић и Милошевић.
Напад на ово село догодио се око 1[...]
![Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27591-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе, неријетко називана "балкански Аушвиц". Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела ло[...]
