Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 – 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве

Паштрик (16. 5 – 14. 6. 1999) Фото: Министарство одбране Републике Србије

Када је постало јасно да у рејону карауле Кошара непријатељ на може да пробије линију наше одбране, почео је нови напад ОВК терориста на планину Паштрик.

Покушај копнене офанзиве ОВК снага, потпомогнуте снагама НАТО-а, али и регуларним јединицама војске Албаније, започео је нападом на караулу Горожуп, која се налази у непосредној близини Призрена.

Генерал-мајор Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде: „Циљ је био да се по сваку цену на дримско-косовском оперативном правцу направи продор, да се заузме Призрен, да се продужи преко превоја Дуље ка Косову и да се доведе Савезна Република Југославија у неповољан положај када почну преговори о примирју“.

26. маја 1999. у раним јутарњим сатима почео је напад на положаје Војске Југославије. Отворио се фронт дужине око шест километара. Бројне непријатељске снаге нападале су наше положаје на којима је у тренутку напада било око 400 војника, граничара из 55. граничног батаљона и припадника 549. моторизоване бригаде.

Генерал-мајор Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде: „Значи, најинтензивнија дејства су била према караули Горожуп. Врх Паштрика су они заузели и ми чак и када смо повратили комплетну територију нисмо хтели да повратимо врх Паштрика. Управо због тога да авијација непријатеља, да смо се ми налазили на том врху, она би једноставно све наше људе избрисала са пар бомбардовања или дејством топова са авиона А 10.

Караула Горожуп је заузета једнога дана и људство, граничари, добровољци су се повукли око 300 метара од карауле, јер су и добили од мене такво наређење, да би ме после сат времена позвали граничари и саопштили да су се вратили у близину карауле и да треба само још један скок, 50 метара, бомбе, и поново да се врате у своје ровове. У ствари на караулу нису могли да се врате јер караула је само била једна гомила камења. И можда после 10 до 15 минута они су известили „караула је наша”.

Истога дана формира се Истурено командно место, како би официри који воде битку били што ближе линији фронта. До краја вечери на Паштрик долазе и нове снаге Војске Југославије. Фронт се стабилизује и у наредним данима са територије Југославије протерани су сви ОВК терористи који су првог дана напада успели да се уклине у нашу територију.

Бригадни генерал Стојан Коњиковац, командант Истуреног командног места на Паштрику: „По доласку ојачања ми смо имали око 1.000 војника укупно. На самој граници 600 до 700 војника. После стабилизације стање на фронту, наредних дана до 31. маја, сваки дан биле су борбе“.

Генерал-мајор Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде: „Први пут на Паштрику имамо ноћне нападе. Због чега су се они одлучивали на ноћне нападе? Сваки њихов покрет у напад је добрим делом заустављан и артиљеријском ватром.

Тако да наша пешадија на првој линији никада није била без ватрене подршке. Е због тога су они кретали у ноћне нападе, јер су по ноћи могли да приђу готово на оно, што ми кажемо, домет ручне бомбе. И онда би наступила интензивна размена ватре, кренули би у напад и знали су да се у току једне ноћи 3 до 4 пута организују и изврше практично 3 до 4 напада и увек су били заустављани. Или стрељачком ватром или чак бомбама.

Ми смо имали нешто што је специфично, то су мине усмереног дејства „вихор 1“ које смо ми израђивали у Призрену и које су у редовима непријатеља правиле, да кажем, масакр. Јер су то мине тешке око 70 килограма, са 9 килограма експлозива и са 35 килограма опиљака које испред себе чисте све до неколико стотина метара. А њих је било пуно на Паштрику, јер смо их ми производили у серијама од по 100 комада“

Снаге Војске Југославије нанеле су огромне губитке непријатељу. Према званичним подацима косовске Комисије за верификацију статуса ветерана, у оперативној зони Паштрик погинула су 453 припадника ОВК снага, а више од 700 њих је рањено.

Губици непријатеља били су у борбама на Паштрику 20 пута већи. Када се видело да пешадијски напади ОВК терориста не доносе резултате, отпочело је НАТО бомбардовање положаја Војске Југославије. Дејствовала је и стратегијска авијација која може да носи нуклеарне бомбе. 549. моторизована бригада је једина јединица која је тих дана гађана тепих бомбама.

На Паштрику је погинуло 26 припадника Војске Југославије, а више од половине жртава страдало је услед дејства НАТО авијације.

Министарство одбране Републике Србије