За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске… Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца. До данас је остао мало познат јединствен…
РТС, 9. 4. 2023, На данашњи дан почела Битка за Кошаре, херојство за незаборав [Видео]
Пре 24 године, на данашњи дан, започела је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни…
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите… – Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године. Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије „Дозволите…“ Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941.…
Политика, 8. 4. 2023, Тријумфалан пролазак српске војске кроз Солун
Крвав рат против окупатора, мучно повлачење кроз албанске гудуре и долазак напаћене српске војске на острво Крф. А тамо је, како бележи адвокат Радомир Милаћевић у свом „Ратном дневнику 1913–1919”, уследио брз опоравак, преживљене недаће су препуштене забораву. „На Крфу смо провели пет месеци. Осим великих умирања у прво време,…
Јужне вести, 8. 4. 2023, 82 године од бомбардовања Ниша и Хитлеровог одговора пркосу Југославије
Након што се Ниш укључио у мартовске демонстрације и изразио незодовољство због склапања савеза са Немцима, чему је претходио и војни пуч – 6. априла 1941. године у виду бомби стигла је реакција Хитлера на раскидање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Већ 8. априла бомбардован је и Ниш…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
Патриот.рс, 27. 6. 2018, Дојнице: Село кога више нема
На данашњи дан 27. јуна навршава се 19 година од стравичног злочина албанских екстремиста у селу Дојнице код Призрена.
Тог врелог, јунског дана киднаповано је 16 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице у општини Призрен где су починили тежак масакр. Киднаповано је 16 цивила (15 Срба и један Бошњак) а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.
Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности а данас је ово[...]
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина - Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије.
Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора и на централно спомен-обиљежје у Рачи гдје су на спомен-плочама уклесана имена више од 2.000 антифашиста Семберије, Источне Босне и Војводине.
Преживјели борци Другог свјетског рата и потомци и поштоваоци антифашистиче борбе посјетили су данас и п[...]
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године.
У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венце је на спомен обележја у име Владе Србије по[...]
Вечерње новости, РТВ, Танјуг, Срна, 6. 4. 2024, Ни након 32 године нико није одговарао за голготу купрешких Срба
Навршиле су се 32 године од како су хрватске јединице, састављене од припадника Збора народне гарде, Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране, 3. априла 1992. напале српска села на купрешкој висоравни у југозападној БиХ, а за голготу, убиства и мучења Срба још нико није одговарао.
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да за голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од 100 учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао.
У саопштењу се наводи да су хрватске снаге брзо напредовале, јер са српске стране није ни било организоване одб[...]
