Глас Српске, 5. 2. 2023, Годишњица злочина у Дракулићу: Без иједног испаљеног метка убили више од 2.300 људи

Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац, 5.2.2023. Фото: Дражан Поздеровић, Глас Српске

БАЊАЛУКА – Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 81 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.

Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног Тјелесног здруга Анте Павелића, хрватске усташе из Загреба и Бањалуке убијале су Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.

Лепа Тодориновић, испричала је да је њен свекар нашао кћеркицу која је била на самрти те је издахнула на његовим рукама.

– Он је преживио игром случаја. Дошао је на мјесто гдје је било више од 80 покладних и испричао нам је све што се дешавало – рекла је Тодориновићева.

Додаје да о монструозности злочина говори и то да су усташе у бурету нашли дјечака који се крио те су му на најсвиперији начин одузели живот.

У име институција Републике Српске вијенац су положили предсједник Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран и изасланик српског члана Предсједништва БиХ генерал Драган Вуковић.

Вијенац је положио и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

Цвијеће су положили министри у Влади Српске, посланици у Народној скупштини Републике Српске и Парламентраној скупштини БиХ, делегације Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ, града Бањалуке, невладиних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и НОР-а, те командант одбране Кошара пуковник Љубинко Ђурковић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да никад није довољно да садржајима и обиљежавањима одамо почаст онимa који су страдали .

– Сваке године се овдје окупљамо да бисмо се сјећали и памтили 7. фебруар 1942. године када су усташе из Бањалуке и Загреба опколили овај простор. Побили су више од 2.300 Срба од чега 551 дијете у основној школи. Комунисти су онемогућили да се овај догађај обиљежава на прави начин, па тек од 1991. године обиљежавамо ово страдање, а потребно је да то подигнемо на један већи ниво. Ово је симбол страдања, а и усташе су саме признале да је то био највећи злочин у једном дану без иједног испаљеног метка. Почињен је ножевима, камама и сјекирама и свим другим халдним оружјем. Када год дођемо овдје морамо да се изнова завјетујемо Републици Српској – рекао је Додик.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да овим обиљежавањем показујемо да је наше сјећање снажно.

– Већ неколике генерације, које су сазријевале кроз сјећања и памћења нашем народу, његују културу сјећања. Не само овдје него на много мјеста која су попришта најтежих злочина – рекао је Стевандић.

Он је нагласио да „када дођемо овдје заједно, без обзира на то којим партијама припадамо, то буде увијек заједничко опредјељење и да нам то не да се у будућности подијелимо, јер смо Републику Српску и створили јер нисмо били подијељени“.

– Ово мјесто учвршћује јединство, смањује политичке разлике и чини нас бољим и честитијим људима и одговорнијим за своју будућност. Надам се да ћемо ово пренијети у читанке и дјеца у будућности знају о судбини дјеце у Дракулићу – рекао је Стевандић.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да се већ традицонално у Дракулићу присјећамо невино страдалих жртава не само Дракулића него и Мотика, Шарговца и рудника Раковац.

– Оно што се десило је један од најстравичнијих злочина у историји и зато је важно да на ово мјесто дође сваки Србин. Нажалост, наш народ има ове споменике у свакој мјесној заједници, на сваком педљу и грумену земље, који свједоче о бурној и тешкој прошлости коју смо имали. Они су и гарант нашег постојања и опстанка на овим просторима. Зато треба са се поклонимо онима који су своје животе дали у тим временима не својом вољом него туђим лошим и злим намјерама – рекао је Станивуковић.

Полагању вијенаца претходило је богослужење у цркви Светог великомученика Георгија.

Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем уз саслужење свештенства.

Обиљежавање овог историјског догађаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Милош Васиљевић

Дракулић: Парастос српским жртвама хрватског усташког терора Фото: Срна / РТРС

Дракулић – највећи појединачни злочин почињен током геноцида у једном дану

БАЊАЛУКА, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Историчар Предраг Лозо сматра да је злочин над Србима почињен у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке 7. фебруара 1942. године највећи појединачни злочин почињен у једном дану током геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/.

„За само неколико сати убијено је најмање 2.315 људи. Изузетак томе могу бити једино системи великих логора смрти Госпић–Јадовно-Паг и Јасеновац“, рекао је Лозо Срни поводом обиљежавања 81 године од усташког злочина почињеног над Србима у овим бањалучким насељима.

Лозо истиче да, иако број не би смио бити главна карактеристика злочина, број убијених Срба у овом случају одаје намјеру починиоца да брутално затре Србе на простору цијеле државе, али посебно на простору Бањалуке, која је била намијењена да буде својеврсна престоница НДХ.

Према његовим ријечима, у таквом науму мету је представљала заједница ових бањалучких села у којима су живјели сељаци спремни да буду лојални било којој нормалној држави.

„У стварању и функционисању државе засноване на такозваном `хрватском државном и повјесном праву`, мета је било и 551 дијете српске националности које су, као и друге жртве у овом злочину, углавном хладним оружјем убиле усташе у распону од само неколико часова“, напомиње Лозо.

Злочин у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, наглашава Лозо, одаје слику масовних злочина широм НДХ и по томе што је брижљиво и детаљно планиран, иако би се по његовој бруталности можда могло помислити другачије.

Он наводи да су у злочину саучествовале како локалне структуре НДХ, домаће хрватско становништво, тако и елитна јединица Поглавникова тјелесна бојна коју су сачињавали углавном припадници из западне Херцеговине, а која је послата из Загреба специјално за извршење овог злочина.

Лозо подсјећа да су историчари истражили кључну улогу у овом бестијалном злочину Виктора Гутића и Мирослава Филиповића Мајсторивића – фра Томислава из самостана на Петрићевцу.

Према његовим ријечима, овај други је посебан симбол који показује улогу Римокатоличке цркве у НДХ и нажалост значајног дијела њених представника који су пружали отворену или прећутну сагласност, подршку или чак учествовали у злочинима.

„Да бисмо покушали разумјети оно што се догодило током геноцида над Србима у НДХ потребан нам је одговоран однос читавог друштва према прошлости“, поручује Лозо.

Лозо подсјећа да је Српска историографија тек крајем 2022. године добила студију којом се прегледно приказују структура, карактеристике и учесници поменутог злочина.

Он је рекао да је књига Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бањалуке 7. фебруара 1942. године, аутора Горана Латиновића и Николе Ожеговића, један од дијелова мозаика познавања тешких времена НДХ који је недостајао друштву.

„Тек на основу истраживања без мржње и пристрасности, што је један од основних постулата историје као дисциплине, можемо извлачити  поуке“, указује Лозо, који је историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних зочина и тражење несталих лица.

Лозо каже да је на Србима остао завјет и обавеза да се оваква мјеста злочина достојно обиљеже у оквиру топонима литургијског памћења Српске православне цркве, народног памћења, али и у оквиру одговорне политике памћења система.

„Нове генерације треба научити да из злочина над нашим прецима треба извући поуку о значају живота, али и постојању конкретне опасности која се надвије над српским народом у кризним временима само због његове националне или вјерске припадности“, поручује Лозо.

Он је рекао да је значај Републике Српске управо у томе да буде сигуран оквир за постојање српског народа, али и других народа који у њој живе, да се историја не би поновила, те истакао да Српска треба да буде и чувар памћења на институционалном нивоу.

„Нажлост, видјели смо кроз историју да се атмосфера и систем злочина веома брзо развију, они са вербалног говора мржње, ниподаштавања идентитета и из поља идеологије ескалирају у злочине, у покушај уништења“, напомиње Лозо.

Лозо истиче да никад ниједан народ не смије да буде угрожен, ниједно дијете не смије бити повријеђено због своје вјере, традиције, културе и идентитета, те наглашава да су у том смислу Дракулић, Шарговац и Мотике опомена цијелом човјечанству.