За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 29. 7. 2023, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Чудна сте ви раса, Срби.
„Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно, али не могу друкчије. Откако сте ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе”, пише једна Гркиња српском официру на Солунском фронту 1918. године са острва…
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи „Усташки покољи Срба у цркви у Глини“ навео је да је од „1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново“ На данашњи дан пре 82…
Политика, 28. 7. 2023, Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на…
РТ Балкан, 28. 7. 2023, РТ Балкан истражује: Како је усташки викар Алојзије Степинац постао „симбол отпора нацизму“?
„Како се зове хрватски блаженик, родом из Крашића, који је током и после Другог светског рата постао симбол отпора атеистичким системима нацизма и комунизма?“, гласило је питање, а „тачан“ одговор био је управо Алојзије Степинац. Папиним потписом заустављен је узлет духовног поглавара фашистичке и колаборационистичке НДХ Алојзија Степинца међу светитеље,… Вечерње новости, 28.07.2023, Телеграми као доказ геноцида над Србима: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја. ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно…
Подкаст Рубикон, 27. 07. 2023, Саво Штрбац – „Олуја“: Амерички план, усташки прогон и српска патња [Видео]
Рубикон је ове седмице угостио правника, историчара и хроничара злочина над Србима Саву Штрбца. Како је почело повампирење усташтва у Југославији? Да л су Хрвати толико крвожедни српске крви зато што су и они сами покатличени Срби? Ко је кривац за стално страдање нашег народа и ко је инспирисао и…
Не заборављамо – Памтимо
![Вести, 7. 3. 2022, Цикоте: Стрељано 450 људи за три сата [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12489-350x200-no.jpg)
Вести, 7. 3. 2022, Цикоте: Стрељано 450 људи за три сата [Мапа]
Осам деценија после трагичног догађаја у јадарском селу Цикоте код Лознице, страдали сељани добили су спомен-обележје које ће подсећати на један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату. Ово село су 19. октобра 1941. немачки војници спалили, а за мање од три сата убили око 450 мештана међу којима су више од половине била деца, а њих 135 млађе од десет година.
Откривање споменика, освећење и парастос жртвама одржани су у суботу у присуству Ивице Дачића, председника Скупштине Србије, представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања[...]
Политика, 5. 2. 2017, Заборављени поморски војвода – ђенерал Илија М. Гојковић
Илија Мише Гојковић био је један од ретких српских – како се то тада говорило – трупних официра који је стигао и до највишег ђенералског чина.
По свршетку другог разреда Крушевачке гимназије, мали Илија са 16 година, 1870, ступио је у стајаћу војску Кнежевине Србије.
Момак је био веома лако примљен јер је у то доба и даље било мало писмених људи.
Војну академију није уписао и почео је да ради као писар у разним јединицама од најнижег подофицирског (капларског) чина. Шест година доцније, стекао је прво официрско звање потпоручника пешадије.
Са све вишим чиновима трупног официра, њег[...]
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету "Ејуп Ганић и остали" свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао.
Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било сукоба са паравојним формацијама које су постављале барикаде по Сарајеву, описавши безбједносну ситуацију као "на ивици ножа".
Свједок Тужилаштва је као примјер навео убиство војника ЈНА 20. априла 1992. године Саше Урошевића и Предрага Нинкова које је рафалом у кафићу на Бистрику убило непознато л[...]
![СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16777-350x200-no.jpg)
СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]
Усташки злочини почињени у Ливну и околини 1941. године у којима су усташе убиле 1.587 Срба, од којих су готово половина дјеца, по монструозности су најстрашнији на овим просторима од Пребиловаца до Јадовна, изјавио је Срни аутор књиге "Огњена Марија Ливањска" Будо Симоновић.
"Више је жртава било у Пребиловцима, али по монструозности и бездушности коју су испољили, то се није нигдје друго догодило. На другим стратиштима, углавном су људе убијали, клали и онда их бацали у јаме. У Ливну и околини све жртве завршиле су у јами живе. Рачунали су на то да су јаме безданке. Најплића је била око 25[...]
Jasenovac.info, Свети новомученик Вукашин из Клепаца
Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сара[...]
