За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 1. 4. 2023, Др Радомир Павловић: ДОК ЈЕ ГОРИО НА ЛОМАЧИ ПЈЕВАО ЈЕ СРПСКУ ХИМНУ – Мајор Коста Тодоровић
Српска историја препуна је примјера када су прави јунаци гинули на најхрабрији могући начин за свој народ. Један од њих је и мајор Коста Тодоровић који је жив спаљен на ломачи у Сребреници. Пркос и понос аустроугарском окупатору исказао је и у својим последњим тренуцима живота – док је горио…
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе…
Политика, 2. 4. 2023, Саво Штрбац: Степинац у европском парламенту
Ова конференција је првенствено у функцији предизборне кампање за идућу ’суперизборну’ годину у Хрватској (на реду су парламентарни избори за ЕУ, за РХ и председнички избори), а познато је да изборе у Хрватској добија она политичка опција која придобије гласове верника и ’бранитеља’, а за већину једних и других је…
Политика, 2. 4. 2023, Српске цркве и гробља и даље на удару у Федерацији БиХ
Храм Преображења Господњег у Пофалићима скрнављен је и пљачкан чак 40 пута Сарајево – Скрнављење српских богомоља, гробаља и спомен-обележја, као и пљачка српске имовине на подручју Федерације БиХ (ФБиХ) уобичајене су и честе појаве, којима бошњачка политика не придаје никакву важност. На сваки појединачни случај, а било их је…
Глас Српске, РТРС, Срна, 1. 4. 2023, Годишњица отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду
На Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године. Полагање вијенаца на Градском гробљу предвиђено…
Глас Српске, 31. 3. 2023, СФОР прије 19 година брутално напао породицу Старовлах
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Пуних 19 тужних година навршиће се сутра од страдања свештеничке породице Старовлах, која је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално премлаћена, а насилнике – припаднике СФОР-а никада није стигла заслужена казна за злочин над српским цивилима. „Брутални напад на…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Обиљежавање одбране западних граница Републике Српске
НОВИ ГРАД - Служењем помена и полагањем вијенаца код споменика цивилним жртвама у населју Туњица код Новог Града данас је почело обиљежавање одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресије.
Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегације Народне скупштине Српске, Трећег Република Српска пука Оружаних снага БиХ, као и организација проистеклих из одбрамбено-отаджбинског рата.
Од 10.40 часова у Новом Граду биће служен парастос код централног спомен-обиљежја погинулим борцима Војске Републике Српске, а након тог[...]
![Б92, Српска историја, 10. 2. 2022, Историчар из Норвешке: Убијали децу јер су били Срби [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12529-350x200-no.jpg)
Б92, Српска историја, 10. 2. 2022, Историчар из Норвешке: Убијали децу јер су били Срби [Мапа]
Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато, а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој.
"Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина њих су били етнички Срби. Око 120 од њих била су деца млађа од 18 година.
Од ових српских затвореника 2.420 је изгубило живот у Норвешкој. Огромна већина је умрла прве године у пет логора које су водили СС, у неким од ових логора смртност је била и до 80%, што је много већа стопа смртност[...]
Светлана Мандић: Пивска крвава бајка: Дола, мјесто гдје је за сат убијено 520 људи и дјеце
Не може сваки историјски догађај ући у уџбеник. Превише их је да би то једна књига, па ма колико велика била, и једна дјечија глава, па ма колико паметна била, могла да прими. Зато само „одабрани“ догађаји, заслужено или не, нађу мјесто у историјском уџенику или читанци.
Један догађај никако да се „избори“ за то мјесто. Није било довољно ни то да је за сат убијено 520 људи, за минут стријељано 106 дјеце.
„Крвава пивска бајка“ у Долима остала је „сачувана“ само за Пивљане. Остали, ако имају среће или неког пријатеља из Пиве можда и сазнају за њу.
Народ није крив што је постао[...]
![Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18847-350x200-no.jpg)
Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора у Европи.
Пробој логора на Црвеном крсту у Нишу је велики и значајан догађај у локалној историографији, али уједно и највећи пропуст немачке војске за време окупације. То је било прво организовано и велико бекство из једног нацистичког концентрационог логора[...]
Вечерње новости, 6. 7. 2024, Милош Војиновић: Слобода штампе у земљи Србији: Тин Ујевић у апелу младим Хрватима ’Тко хоће да одахне нека дође у Београд‘
Присећајући се периода проведеног у Београду пре 1914. године, Боривоје Јевтић пише да се „широко уздисао ваздух“, као и да је Србија била попут одморишта након прогона у Двојној монархији.
„Једини зрачак слободе, утехе и заклона могла је дати слободна Србија – Шумадија. Тамо су хрлили сви понижени и увређени“. Да су слободе у Краљевини Србији веће него у Аустро-Угарској, признавали су и аустроугарски социјадемократи. Са тим су се слагали и вероватно највећи критичари ситуације у Краљевини Србији, српски социјалдемократи вођени Димитријем Туцовићем. Врло је важно нагласити углед Краљевине Срб[...]
