За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, 30. 5. 2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице (30/31.05.1999)
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један…
СРНА, 30. 5. 2023, Штрбац: Глорификовање усташтва у Стоцу
Директор Докумантационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је Хрватска ове године предсједавајућа Међународног савеза за сјећање на Холокауст због чега је морала „умирити и исконтролисати“ обиљежавања Блајбурга, али да су зато они који глорификују усташе себи дали одушка у Стоцу у Федерацији БиХ. Штрбац је навео да…
Вечерње новости, 30. 5. 2023, На данашњи дан ракетиран мост на Великој Морави, убијено 10 цивила
САЊА Миленковић (15), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68) убијени су на данашњи дан пре 24 године, када су НАТО авиони ракетирали мост на Великој Морави у Варварину.… Вести онлајн, 27.5 – 29. 5. 2023, Навршило се 24 године од сукоба на Паштрику (1-3): Бој за част и слободу
Нема назад, иза је Србија! Та реченица је златним словима уписана у српску историју, а изговорио ју је генерал Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, након што је НАТО, 26. маја започео операцију “Стрела 2”, највећу копнену инвазију на Србију током агресије 1999. године. За разлику од битке за Кошаре… РТ Балкан, 28. 5. 2023, Председник Матице српске: Хоћете ли кажњавати и оне који не знају падеже?
Основни проблем је у томе што ми не знамо тачно шта категорија рода значи, те да су наши социолози показали да појам рода може имати чак стотинак различитих значења, каже Драган Станић Председник Матице српске Драган Станић изјавио је да су неопходне измене Закона о родној равноправности, оценивши да је…
Политика, 23. 5. 2023, Хрвати су победили на Косову Пољу 1389. године, Кнез Лазар је био њихов вазал, а српски мит су подметнули Енглези 1915.
Док будете читали следеће редове, било би добро да седнете. Можда вас са ногу обори откриће да је наша национална историја чиста лаж, коју су осмислили енглески тајни агенти. Сваки даљи коментар је сувишан. Текст је пренет без већих измена и коментара јер би то могло само да поквари доживљај.…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 20. 4.2020, Страдање Срба из Бијелог Потока 1942. године
БАЊАЛУКА - У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток сутра ће бити служен парастос и положен вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе.
Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток” Бранко Милинковић рекао је Срни да ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској неће бити већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја.
Милинковић је рекао да ће парастос, који је заказан за 12.00 часова, служити свештеник Епар[...]
РТРС, Срна, 29. 8. 2025, Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је поводом Међународног дана несталих - 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене.
Међу њима је 1.065 цивила, од којих 425 жена, наведено је у саопштењу.
Највише цивила је нестало у посљедњој години рата /736 лица/ и на почетку рата /600 лица/.
Указано је да се више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од ч[...]
Вечерње новости, 10. 9. 2015, Херој међу анђелима – Ђорђе Рош
У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар...
ИСТОРИЈУ Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео... Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању[...]
ИН4С, 18. 8. 2024, Битка на Иванковцу код Ћуприје - На данашњи дан
На данашњи дан, 18. августа, 1805 – Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака Првог српског устанка, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства.
Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да са 15.000 војника крене од Ниша ка Београду.
На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба, који су издржали више турских јуриша, а битку је ријешио вођа устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе, кој[...]
Вести онлајн, 14. 11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Удај се за ме па нећеш у јаму…“
– Тада је и ћорави видио шта се спрема – наставља своју исповест Цвита Бошковић.
– Сутрадан по зори сам зато упутила јетрву Госпаву, децу Даницу, Убавку и Риста и деверичну Душанку да гоне овце у планину, а онда да преко Динаре биже у Далмацију, у Бителић, у мој род, али ме они нису послушали, вратили се кад су чули да усташе зло раде и у Далмацији.
– Послала послије за нама и сестру ми Милку – казивала ми је 1990. године Цвитина ћерка Даница, која је после рата свила топло породично гнездо са Марком Лалићем у Аранђеловцу – али је ми вратисмо, да не остаје мајка сама са несритном Станом. То [...]
