За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 22. 9. 2022, Опустела српска села око Призрена
До јуна 1999. године на подручју призренске општине, на основу пописа из 1991. године, живела су 170.592 становника, од којих 132.900 Албанаца, 11.500 Срба, 19.423 Муслимана, 7.027 Турака, 3.963 Рома и око 1.200 житеља осталих националности. Међутим, према најновијим подацима Координационог центра за КиМ, јуна 1999. пред налетом албанских екстремиста…
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата. Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из… Данас, 16. 9. 2022, Како је професора Ђорђа Тасића из Врања борба за аутономију Универзитета у Београду коштала живота
Стрељан је на Бањици 26. августа 1943. Ни за шта крив. Професор и доктор права Ђорђе Тасић, аутор више од 600 радова из правне науке, рођен у Врању, 7. новембра 1892. године, у врањанској породици. Имао је два брата. Није био политичар, али се борио за аутономију Универзитета у Београду,… Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно – На данашњи дан
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења…
Вечерње новости, 4. 9. 2022, СРБЕ ИЗ ЖУМБЕРКА ПРОГЛАСИЛИ ЗА ГРКЕ: Нова подвала хрватских академика
ХРВАТСКИ академици тврде да Срби који су у 16. веку населили Жумберак, данас на северозападу Хрватске, нису уопште били Срби! Сви историјски документи који указују да је насељавање Срба 1531. године био и први долазак православних хришћана и етничких Срба на подручје римокатоличке Хабзбуршке монархије, за академике из ХАЗУ нису…
Политика: 6. 9. 2022, Момчило Павловић: Лесковачки шести септембар 1944. године
Лесковац је само један од градова и циљева које су савезници бомбардовали широм Европе. Али, разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу Лесковац, среда, 6. септембар 1944. година. Сунчани дан. Са оближњег брда бригадир Меклејн, шеф савезничке мисије при Врховном штабу, који је са…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 9. 9. 2023, Митрополит Хризостом: Сарајево било страшнији усташки центар од Загреба
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас у паљанском селу Луке да је Сарајево током Другог свјетског рата било страшнији центар усташтва и непријатељства према Србима и свему што је српско, него што је то био Загреб.
Митрополит Хризостом је након освештања Спомен-обиљежја у порти Цркве Светог Илије у селу Луке, на Требевићу, посвећеног свирепо убијеном становништву, жртвама усташког терора и погинулим борцима Требевића, окупљенима рекао да многи не схватају да Загреб није био толико страшан, колико Сарајево.
- Сарајево се налазило у једној великој [...]
![СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну - циљани злочин геноцида [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20248-350x200-no.jpg)
СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну - циљани злочин геноцида [Мапа]
У мјесту Вељун на Кордуну данас је одржан комеморативни скуп поводом 83 године од усташког покоља више од 500 српских цивила са којег је поручено да је ово био циљани злочин геноцида почињен са намјером истребљења Срба са територије Независне Државе Хрватске.
На скупу који је организовало Вијеће српске националне мањине Слуњ истакнуто је да је ово један од најтежих злочина почињених на овом подручју, на једном локалитету и према једној етничкој групи.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да су жртве страдале од поретка чији је циљ био истребљење свих оних за које су с[...]
Глас Српске, 17.9.2020, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба које су на данашњи дан прије 28 година убили припадници муслиманских снага.
Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је протојереј Станоја Зељковић, а вијенце код спомен-обиљежја положили су предсједник општинске Борачке организације Котор Варош Миладин Савановић и начелник општине Котор Варош Зденко Сакан.
Њихова заједничка порука била је да је злочин у Сердарима један од највећих и најстрашнијих јер је почињен над недужним цивилима.
Сава[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
Политика, 16. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Црвена (не)вера за амнезију геноцида
Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?!
После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке вође српског биолошког остатка немилосрдно су ударили на традиционалну духовност. Била је то саблажњива акција поништавања (анихилације) вековима, једине српске националне институције у аустријским крај[...]
