За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 3. 6. 2023, Објављена антологија „Заслужени одмор“ Владана Деснице: Заоставштина мајстора српског језика
Издавачка кућа „Дерета“ објавила је књигу „Заслужени одмор“ чувеног књижевника Владана Деснице. Кратке новеле из заоставштине великога српског писца Владана Деснице објављене у овој књизи након пуних пет и по деценија од пишчеве смрти представљају не само литерарни већ и културолошки догађај. На први поглед у Десничиној приповједачкој прози живи…
Вести онлајн, 3. 6. 2023, Сад би да отму и Дечане!
У сенци догађаја на северу Косова и Метохије, али и апела најрелевантнијих европских и светских институција да привремене власти у Приштини врате одузету земљу манастиру Високи Дечани, на сајту Упознајте Косово, намењеном туристима са Запада, осванула је нова подвала. У делу у коме се описују “културно-историјске знаменитости”, тврди се не… РТРС, 3, 6, 2023, Трново, Ледићи: Служен парастос за 24 убијена српска цивила
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 31 године починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, који је истакао да су убијени Ледићани били криви само зато што…
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
На њих су прво ударили, али су прошли као боси по трњу! У сенци битке за Кошаре, све ове године остала је неиспричана ништа мање епска битка српске војске такође са саме границе Србије и Албаније. Током покушаја копнене инвазије на Србију 1999. кодног назива “Стрела 2”, НАТО је од… Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
БИЛЕЋА – Код Корићке јаме у Билећи, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, данас је служен литургија поводом 82 године од мученичког страдања српског народа из билећког села Корита и околних села. Литургију је служио свештеник Саша Којовић из Гацка у пристуству народа из Корита и околних…
ИН4С, 2. 6. 2023, Раковић: Хрватизација имала успјех у западним деловима српства, али и у Црној Гори
Историчар Александар Раковић изјавио је Срни да је такозвана хрватска православна црква (ХПЦ) фантомска организација без литургије, која повремено пласира лажи о знаменитим личностима и догађајима из српске историје, па чак и Косовски бој представља као хрватску битку, са циљем „хрватизације“ Срба. Раковић је, поводом тврдњи ове организације на „Фејсбуку“…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
- Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама - рекао је Нуждић новинарим[...]
РТРС, 15.2.2018, Монструозни злочин у Чајничу и даље без казне
Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
- Није успио ни да каже "Јој мајко". Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање н[...]
РТС, 28. 10. 2023, Црква у Ширђу надомак Скадра, светиња на коју смо заборавили
Много пута сам од председника Удружења српско-црногорске мањине „Морача Розафа“ из Скадра Павла Јакоја Брајовића слушала о манастиру Св. Сергија и Вакха који се налази на обали реке Бојане надомак града, у којем се чувају четири српске круне. Његов вапај да се та светиња сачува и обнови уистину сам разумела тек кад сам једног јунског дана одлучила да одем и видим шта је то толико велелепно, импозантно и важно у манастиру о којем на сваком скупу говори, а онима који га посете приповеда о српским владарима који су у његовој порти сахрањени.
Тако је и 2014. године, када је патријарх Иринеј био[...]
KoSSev, 5. 11. 2024, Засветлела кућа Џафера Деве
Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у делу медија скренула пажња на биографију некадашњег сарадника нациста и протагонисте СС дивизије „Скендербег“.
Речено – учињено. Две године касније, косовско министарство културе је потврдило да је определило средства у износу од 500.000 евра за целокупну рестаурацију. Без јасног п[...]
Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата.
Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског ("латинског") национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр. Вићентије Вицко Змајевић, Андрија Змајевић. Иако су Змајевићи старином из Његуша, за апологете хрватства, који су махом били римокатолички свећеници, они су "значајна појава хрватске повијести".
[...]
