Спомен, илустрација Фото: РТРС
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба.
Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама међу којима је, осим два Украјинца, већином српско становништво.
Међу живим свједоцима тих трагичних догађаја на овом подручју је Раде Радивојац /93/ који живи у Бањалуци и који сваке године у пратњи унуке долази на овај дан у Заједнице.
„Тешко ово подносим, али морам доћи. Овдје сам ја требао бити с њима, имао сам 11 година и овдје су ми отац, стриц и брат, сви су овдје сем мене. Свачим су убијали сем оружјем, секирама, вилама“, рекао је Радивојац.
Њега је, каже спасила случајност.
„Касније сам био у офанзиви на Козари 45 дана и онда у Јасеновцу гдје сам исто случајно остао жив“, испричао је Раде своја, како рече, још увијек жива сјећања на те тешке дане за њега и његову породицу.
Вијенац жртвама у Заједницама положила је делегација Града Приједора чији је представник Драгослав Кабић новинарима изјавио да је ово можда једно од највећих стратишта српског народа које је дуго година скривано од комунистичких власти.
„Међутим, овдје још увијек имамо и живих свједока, који су претрпјели страшни покољ овдје и страшни злочин који и данас, након 82 године, свједоче о овом страдању недужних цивила и да су људи овдје убијани вилама, ножевима и косама без употребе оружја“, рекао је Кабић.
Он је нагласио да је ово мјесто које треба посјећивати не само једном, него неколико пута годишње.
„Одавде треба послати поруку мира, без обзира шта се све десило на овом мјесту, али не треба заборавити и треба генерације иза нас стално подсјећати на страшни злочин који се десио овдје према српском народу“, поручио је Кабић.
Вршилац дужности начелника градског Одјељења за борачко инвалидску заштиту Ранко Колар истакао је да је овом мјесто страшног злочина гдје је цивилно становништо страдало овдје и то на једна монструозан начин од непријатеља, припадника тадашње Независне Државе Хрватске.
„Ово мјесто је опомена да се не понови никада, никоме, ниједном народу. Ово мјесто треба да сваке године посјећујемо, да се окупљамо, да приложимо вијенце и свијеће и да чувамо традиције нашег народа, наше борбе за ослобођење и из НОБ-а и Одбрамбено-отаџбинског рата“, рекао је Колар.
