За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 15. 8. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Ритуална убиства нису сметала Ватикану
САЛВАТОР ЛОИ, ПОТПОРУЧНИК италијанске војске у Лици (аутор књиге „Југославија 1941.“), описујући стравично оргијање хрватских усташа у Грачацу, и убијање родитеља па деце, записао је: „Брујање и урликање задовољства пратили су тај срамни подвиг, јер у Хрватима људско није било ништа сем физичке фигуре“ (Che nei croati di umano non…
Вечерње новости, 15. 9. 2022, Српско благо није изгорело: Археолог др Александар Бандовић о документацији и налазима нацистичких археолошких истраживања
АРХЕОЛОШКА ископавања које је пре осамдесет година, у позно лето 1942. Химлерова организација Аненербе започела у Доњем граду Београдске тврђаве и данас су обавијена велом тајне, јер нема ни документације о њима, нити се поуздано зна шта је све пронађено. Остало је само сведочанство из извештаја нацистичких научника Берлину да…
Политика, 14. 8. 2022, Србија је поносна на своју историју и своје борце
Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба Мишар – Више од два века прошло је од чувеног Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени Карађорђем Петровићем, поразили турску војску, под вођством Сулејемана Паше Скопљака, а…
Вечерње новости, 14. 8. 2022, Проф. др Василије Крестић о шест деценија рада на пољу националне историографије
ХРВАТЕ БОЛЕ ИСТИНЕ КОЈЕ САМ О ЊИМА ИЗНЕО ЧИТАВ радни век посветио сам науци. Све то време био сам јој у сваком погледу одан, доследан, постојан и бескомпромисан. Из идеолошких и политичких разлога то није увек било једноставно и лако. Није на мени да оцењујем да ли је то довољно.…
Глас Српске, Танјуг, Срна, 13. 8. 2022, Нека нам осмијех Пантин и стаменитост Иванова буду путоказ: Обиљежено 19 година од убиства српских дјечака
ГОРАЖДЕВАЦ – Поменом у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу обиљежено је 19 година од убиства српских дјечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића. Помену, коме је присуствовало више десетина људи, служио је викарни епископ новобрдски Иларион, који је током бесједе казао да туга због страдања дјеце остаје у дубини душе,…
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године. Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине. Тог 11.…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 15. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Данас усташа, сутра партизан, прекосутра опет усташа – Политички односи у БиХ: 1945 - 1958 (1)
Након вишедеценијског лутања у везо са питањем државно-територијалне организације БиХ, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је током Другог свјетског рата у остваривању "оружаног братства" њених народа видјела основу око које ће у будућности градити њихов заједнички живот.
Вођени идеологијом интернационализма, југословенски комунисти су од почетка устанка истрајавали у покушају развијања "борбеног јединства" бх. народа, да би у "огњу заједничке борбе", како су говорили, била створена "братска заједница" Срба, Хрвата и муслимана. Партија је у јесен 1943. потврдила и кроз основане орг[...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, Саша Недељковић, написао је текст образложења везан за овај догађај.
Прочитајте у наставку…
У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са Хрватима упркос расцепу у Далмацији. Књижевни часопис „Словинац” био је покушај са једне стране повратка културног значаја Дубровника а са друге одржања словинског покрета. Медо Пуцић полемисао је са Мијом Павлиновићем који је [...]
Погледи, 29. 4. 2024, Ђорђе Ивковић: О Зверима и људима – сличице из Великог рата
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге и довољно тачне, посебне речи за свеукупно затирање дуже од века) траје и овога часа, док мучно пишем ове редове. И трајаће док се последњи међу нама не одрекну себе. Док не присиле себе да верују да они пре њих, они што их родише, беху звери а не људи. Трајаће тај развучени геноцид док последњи Срби доб[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
СРНА, 17.7.2017, Одржан парастос Дражи Михаиловићу
БЕОГРАД, 17. ЈУЛА /СРНА/ - У Цркви Светог Саве на Врачару у Београду данас је служен парастос начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије Драгољубу Дражи Михаиловићу поводом 71 године од његовог стријељања.
Парастос, којем је присуствовало неколико десетина људи, служило је братство Храма Светог Саве.
Предсједник Удружења припадника Југословенске војске у отаџбини 1941-1945. године Душан Ђукић навео је за Срну да је број оних који долазе на парастос сваке године све мањи, јер су чланови Удружења оста[...]
