За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у…
Политика, 2. 2. 2023, Егзодус Срба у дубичкој општини
Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију… Светигора, 31. 1. 2022, Светосавска прослава у Враки и Скадру
Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра свечано је прослављен празник Светог Саве Равноапостолног, првог Архиепископа и просветитеља српског, чиме је почела прослава јубилеја 200. годишњице српске школе „Свети Сава“ у…
СРНА, 1. 2. 2022, Миливоје Иванишевић: Нико се није позабавио учешћем бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је у својим књигама „Хроника најављене смрти“, „Хроника нашег гробља“, „Сребреница – јули 1995″ и у „Трагању за истином“ обрадио осјетљиву тему учешћа бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу којим се до сада…
Вести, 31. 1. 2022, Орића стиже рука правде [Видео]
Видео-снимак на ком једна од Мајки Сребренице, Фадила Мујић отворено говори о злочину почињеном над Србима у селу Кравица 7. јануара 1993. године, могао би да буде основ за покретање новог, трећег кривичног процеса против Насера Орића, команданта муслиманских снага у Сребреници током рата 1992-1995. године. Ово за “Вести” тврди један…
Косово Онлајн, 29. 1. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албанци су окупацију Краљевине Југославије дочекали као ослобођење [I]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић оценио је као скандалозне тврдње косовског премијера Аљбина Куртија, изречене у неколико наврата током претходних месеци, да се данашња Србија може упоредити са Немачком из 30-тих година 20. века. Антонијевић, који је докторирао на тему „Ратни злочини на Косову…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 20. 8. 2023, Чудесна повест - Како је Милан Копанић постао Хусо Бећиревић
Неимар света, чије име није препоручљиво помињати узалуд, по свом, вишем науму, увек или скоро увек уреди да бар неко преживи калварије, трагедије, масакре. То је посебно уочљиво у судбини Срба током геноцидног терора у злогласној Независној Држави Хрватској. Понеки од недокланих несрећника извлачили су се (или су их извлачили) из крашких понора (јама), настављајући живот и сведочећи о тешко замисливим сценама зла.
То се десило и током три масакра српских цивила, углавном старијих, жена и деце, унутар зидова српских православних цркава на Банији и Кордуну.
У Глини, у цркви Рођења Пресвет[...]
Прах и пепео српског Мушутишта
Срна |1.6.2015 | Неђељко ЗЕЈАК
Под заштитом њемачких "мировњака", Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник.
СУВА РЕКА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Биланс шеснаестогодишње мисије "мировњака" УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи - на стотине спаљених и разиданих српских кућа, минирани темељи објеката и порушене цркве.
У Мушутишту, познатијем по цркви Пресвете Богородице саграђеној прије седам вијекова, до 1999. године у 200 домаћинстава живјело је око 2.000 Срба.
Данас су Срби непожељни, а њихове бивше комшије, усљед насиља и[...]
Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 - 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо
ротекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору. Од 29. до 31. октобра 1997. одржана је Прва међународна конференција о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при Кингсбороу колеyу. Главни координатор ове Конференције о Јасеновцу био је проф. др Бари Литачи, професор европске историје на том колеџу, а домаћин конфер[...]
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја...
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није [...]
![НСПМ, РТС, РТРС, Политика, 12. 5. 2024, У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида хрватских усташа у НДХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20296-350x200-no.jpg)
НСПМ, РТС, РТРС, Политика, 12. 5. 2024, У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида хрватских усташа у НДХ [Мапа]
Доња Градина - У присуству званичника Републике Српске и Србије у Доњој Градини обиљежава се Дан сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
На гробном пољу „Кошуте” у Спомен-подручју Доња Градина данас су одржани парастос и помен српским, јеврејским и ромским жртвама убијеним у усташком логору „Јасеновац”, у оквиру обележавања Дана сећања на жртве геноцида у НДХ.
Парастос је служио владика бањалучки Јефрем, после којег је јеврејску молитву читао врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асијел, а ромску пред[...]
