За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 29. 3. 2023, КиМ: Краду све српско!
Суочени са свакодневним провокацијама и страхом, Срби из енклава на централном Косову у последње време су на мети лопова који им упадају у куће и односе све што им дође под руку. Александар Гуџић, историчар из Грачанице, сумња да ће лопови бити пронађени, а да су напади на имовину и… Вечерње новости, 28. 3. 2023, ИДЕОЛОШКИ СРП И ЧЕКИЋ И ЗА СРПСКИ: На скупу о родно осетљивом језику најављена стриктна примена закона
Наша савест ни здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке. Ово је рекао проф. др Виктор Савић,…
Јужне вести, 27. 3. 2023, Ниш и демонстрације 27. марта: како су се Нишлије супроставиле Тројном пакту и Хитлеру
Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио. Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар,… Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време,… Борба за веру, Печат, 25. 3. 2023, Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете-логораш: Алојзије Степинац, надбискуп геноцида
Објављујемо протестно писмо Гојка Рончевића Мраовића, најстаријег преживелог детета логораша из Јастребарског, упућено Европском парламенту и водећој европској народној партији поводом одржавања конференције „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“ Европски парламент и његови посланици показали су спремност да подрже иницијативу хрватске парламентарке Жељане Зовко (ХДЗ) да… РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово – Жута кућа [Филм]
Да ли је било трговине органима у Албанији 1999. године? Шта се дешавало у „жутој кући“? Која је била судбина несталих Срба? Како је, пред очима скоро 50.000 војника КФОР-а УЧК могао да киднапује и убије више од 1.000 људи? Каква је била атмосфера на Косову и Метохији, након што…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 25. 7. 2024, Сутра 29 година од ликвидације девет српских војника на Динари
Припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске су 26. јула 1995. године ликвидирали девет припадника Српске војске Крајине на Динари, које су претходно заробили, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистање.
Везисти Српске војске Крајине су том приликом "ухватили" разговор непријатењске стране, који потврђује да су сви били живи заробљени.
"Веритаса" наводи да локација на којој су пронађени[...]
РТРС, Срна, 9.9.2017, БГ: У цркви Светог Марка служен помен за жртве "Медачког џепа"
У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.
Парастосу, који је служило свештенство цркве Светог Марка, присуствовали су породице жртава, као и чланови Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач, те директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић изјавила је Срни да су казне изречене за о[...]
Вечерње новости, 24. 7. 2022, СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце
ПРОШЛЕ године у Спомен-парку Јасеновац, 22. априла на обележавању 76. годишњице пробоја последњих заточеника из тог усташког логора, председник Хрватске Зоран Милановић, одговарајући на питање зашто на том месту избегава да говори о геноциду, ни мање ни више, рекао је: "Овдје је био геноцид, и то прије свега геноцид над Жидовима, да се разумијемо".
Потом је поменуо Србе и додао да су они пружали отпор, због чега су били третирани као непријатељи. Значи ли то да они који су убијени јер су пружали отпор, нису били невини, односно да су нешто скривили? А онда је додао: „Били су непријатељи, зна [...]
Српски меморијал, СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине од Турака – На данашњи дан
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину.
Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.
Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у Приштину:
"У току послијеподнева Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигли смо изнад Приштине на једно поље. На путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и оста[...]
Глас Српске, СРНА, 26. 07. 2025, Не јењавају напади на српске повратнике
Напади на српске повратнике, њихову имовину и светиње у ФБиХ не јењавају, а недавни напад на капелу на српском православном гробљу Караула код Какња, као и десетине почињених у посљедњих годину и по, остали су без адекватне реакције и откривања починилаца.
Само на подручју општине Какањ проваљено је у капеле на Крстима на Мошћаници и на Видуши изнад Биљешева, каменована је капела на Пландишту, а оскрнављено је гробље у селу Данци.
У Тузли је 18. јула оскрнављен Саборни храм Успења Пресвете Богородице, гдје су починиоци оштетили трон Блажене Матроне Московске, одвалили врата црквене продавниц[...]
