За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 1. 2. 2023, Зоран Шапоњић: Попис на Косову 2023, печат на трагичну судбину једног народа
Према најновијој процени „Светског алманаха“ на Косову живи 1,95 милиона људи, од тога 92,9 посто су Албанци, а 1,5 посто Срби. Да ли је стварно тако? Иванку Беловић упознао сам 2011. године у јужном, албанском делу Косовске Митровице. Живела је у улици, недалеко од цркве, која је некад носила име…
еBraničevo.com, 1. 2. 2023, Пауљ Матејић – војвода млавски родом из Мелнице
Последње дане живота провео је мирно у својој Мелници, или како се некада говорило – Мељници, можда баш мељући житарице у својој воденици. Простор источне Србије је од памтивека био насељен. Томе у приллог говоре недавно откривени археолошки налази који указују на сучељавање неандерталца са модерним човеком пре више од…
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ – О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник,…
Вечерње новости, 30. 1. 2023, ВРЕМЕ ЈЕ ДА СИНОВИ САЗНАЈУ ИСТИНУ О МОЈОЈ ГОЛГОТИ: Дечак из „Олује“ Петар Мишљен данас је доктор техничких наука
ТАТА је снажно загрлио баку. Трајао је тај загрљај. Обоје су плакали. Видео сам да се моја Сава једва држала за довратник. Чуо сам њен јецај када су се растали. Та ми се слика и тај јецај урезали у сећање. Бака је за мене и мог брата била добра вила…
Институт за истраживање српских страдања, 30. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ II [In memoriam 29.1.2012]
II Албанија или ко скрива истину Последњи је час да се заустави вишевековни етноцид и државна асимилација обесправљених и незаштићених Срба у Албанији. Заговорници владавине права у томе виде испуњење цивилизацијских тековина као што у томе осведочавају демократизацију албанске нове државе и њеног сврставања у заједничку фамилију европских народа. Нова…
Институт за истраживање српских страдања, 29. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ I [In memoriam 29.1.2012]
I Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да староседеоци Срби, на Косову и Метохији, имају епископију стару 1080 година са близу 1.500 хришћанских сакралних споменика. Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да…
Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине од Турака – На данашњи дан
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину.
Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.
Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у Приштину:
"У току послијеподнева Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигли смо изнад Приштине на једно поље. На путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и оста[...]
Herceg.tv, Радио Невестиње, 21. 6. 2020, Сјећање на часног официра и српске јунаке на Трусини
Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца данас је на Трусини обиљежено 79 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.
Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина Невесиње и Берковићи, Општинске борачке органи[...]
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба.
Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору на[...]
![Српски Меморијал, 22. 7. 2025, Ninoslav Randjelovic: Holy Places Demolished - Kosovo 2025 - Нинослав Ранђеловић: Сатирање Светиња - Косово и Метохија 2025. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29038-350x200-no.jpg)
Српски Меморијал, 22. 7. 2025, Ninoslav Randjelovic: Holy Places Demolished - Kosovo 2025 - Нинослав Ранђеловић: Сатирање Светиња - Косово и Метохија 2025. [Видео]
м
Ninoslav Randjelovic
Jul 9, 2025
Unique video recordings show the actual condition of some of the most ancient Serbian Orthodox churches and monasteries in Kosovo and Metohia. Today, they have been turned into piles of stones or have already been leveled to the ground.
This unique testimony about Serbia's endangered spiritual and cultural heritage in Kosovo and Metohia is made even more exclusive by the fact that many of these videos are, in fact, the ONLY video evidence available to the public today.
More information is available at:
https://kosovohereandnow.org/
[...]
Политика, 28. 6. 2023, Приштина затире сећање на Лазара и Косовски бој
Уништење српске културне баштине и свих српских трагова на КиМ битан је део пројекта етнички чистог Косова као саставног дела етнички чисте „велике Албаније”, каже академик Славенко Терзић
Српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији већ дуже од две деценије систематски се скрнави и уништава. Тешко је, када се све сагледа, отети се утиску да су се албански екстремисти с посебном мржњом окомили на православне храмове и споменике посвећене Светом кнезу Лазару и Косовском боју. Реч је о несумњивом покушају да се избрише било какав траг и сећање на моћну средњовековну српску државу, са с[...]
