За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 18.7.2022, Представљен стрип „Јасеновац тамна страна мрака“
У Културном центру Градишка вечерас је представљен стрип „Јасеновац тамна страна мрака“ аутора Слободана Борјановића који је на овај начин желио да се прикаже голготу српског народа у усташком концентрационом логору У стрипу је Борјановић обухватио период од Козарачке офанзиве до пробоја логора Јасеновац, у којем је једну од кључних…
ИН4С, 16. 7. 2022, Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић
Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и…
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда. Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у…
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула…
Српски меморијал, 14. 7. 2022, Сенатор Миливоје Иванишевић: СРПСКА ИСКУШЕЊА У БиХ – Или, како опстати у 21. веку
Већ дуго времена понављају се познати догађаји; претње и прогони српског руководства и истакнутих личности у Босни и Херцеговини као за време рата, или након потписивања Дејтонског споразума. И сада, као и тада, прогонитељи и егзекутори су од раније познати, долазе из истих међународних институција, оружаних састава и држава НАТО…
Све о Српској, 12. 7. 2022, Танасковић: Поточарски табути отерали српске фотографије – докле тако?
ТУЖИЛАШТВО ИЗ БИЈЕЉИНЕ НАЛОЖИЛО УКЛАЊАЊЕ 3.267 СЛИКА СРПСКИХ ЖРТАВА ПОСТАВЉЕНИХ УЗ ПУТ БРАТУНАЦ-ПОТОЧАРИ Начелник братуначке општине Срђан Ранкић објаснио је да су фотографије уз његову сагласност и подршку поставили чланови породица погинулих, са циљем да се укаже на то да су на овом подручју страдали и Срби и да… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца "Морача-Розафа" из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године.
Из Српског националног савјета наводе да је више од 100 година од када хиљаде српских и црногорских јунака почива на скадарским ободима без заслужене пажње, како Србије, тако и Црне Горе.
"Послије више од 105 година Српски национални савјет је постављањем импозантног крста обиљежио стратишта Срба и Црногора[...]
![Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24436-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића.
Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Петко Ранкић.
Парастосу код спомен-крста, које је служило локално свештенство, присуствовали су и предсједник Борачке организације Репу[...]
Вести онлајн, 27.5 - 29. 5. 2023, Навршило се 24 године од сукоба на Паштрику (1-3): Бој за част и слободу
Нема назад, иза је Србија! Та реченица је златним словима уписана у српску историју, а изговорио ју је генерал Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, након што је НАТО, 26. маја започео операцију “Стрела 2”, највећу копнену инвазију на Србију током агресије 1999. године.
За разлику од битке за Кошаре где се непријатељ у покушају копнене инвазије фокусирао само на једну тачку, удаљену караулу на граници Србије и Албаније, битка за Паштрик је по свом обиму, али и стратегији требало да у кратком року пробије комплетну линију одбране тадашње Војске Југославије и омогући фронтални, ко[...]
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских кадета побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
Глас Српске, 29. 9. 2024, Ристо Милићевић: Од правника до герилца у акцијама високог ризика
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду.
Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека напетост. Није било дилеме да је у питању некакав протест.
Видно револтирана маса ишла је ка споменику кнезу Михаилу. На челу енергично корача накостријешени Бранислав Нушић, поред њега вјешто удара добош Андрија, цал-келнер из „Балкана“, бивши војни добошар. Десно од њих, са [...]
