За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6. 7. 2022, Милорад Екмечић: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом
ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Talro, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.… ИН4С, 5. 7. 2022, Ковачевић: Закон о српском језику и ћирилици битан за национални идентитет у РС
У Народоној скупштини Републике Српске, 1. јуна усвојен је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, али његова примјена још није почела, будући да су Бошњаци потегли питање заштите националног интереса Бошњака. Лингвиста Милош Ковачевић изјавио је да је Закон о заштити, очувању и употреби…
Друштво за српски језик и књижевност, 2.7.2022, Декларација о границама српског језика
Трећа интеркатедарска србистичка конференција, Тршић, 18−19. јун 2022. Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у… Глас Српске, СРНА, 3. 7. 2022, Заједничка порука Српске и Србије: Страдање на Козари не смије бити заборављено – 80 година од Козарачке епопеје
КОЗАРА – Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска и Србија шаљу јединствену поруку данас да страдање српског народа на Козари не смије бити заборављено. – Козарачка епопеја живи и живјеће – рекао је Додик на обиљежавању 80 година од Битке на Козари. Он је истакао…
Политика, 3. 7. 2022, Пољаци и Југословени – најбројније жртве нацистичких „доктора смрти”
Како су лекари у служби монструозног Хитлеровог режима погазили све етичке норме најхуманијег позива – била је тема предавања које је у Институту за европске студије одржао експерт за ову област др Пол Џулијан Вајндлинг, професор историје медицине на оксфордском Брукс универзитету Медицински експерименти над заточеницима нацистичких концентрационих логора својом…
СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]
ЈАДОВНО – Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Парастосу, који су служили свештеници Епрахије…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 10.9.2020, Дани Светих новомученика јасеновачких
Научним скупом „Новомученици: Полиперспектива VI“ који се с благословом Високопреосвештеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија одржава у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, данас је почела манифестација Дани Светих новомученика јасеновачких.
У оквиру ове традиционалне манифестације, која је у знаку 75 година од завршетка Другог свјетског рата и пробоја посљењих јасеновачких логораша, сјутра, 11. септембра, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, гдје је крштен свете успо[...]
![Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20219-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата.
Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из Румуније, где је као печалбар радио да заради кору хлеба и прехрани породицу, пређе у Србију и пријави се у српску војску као добровољац. Након одбијања румунских власти да му издају неопходну дозволу, почињу његова путешествија. Прешао је пола света путујући да би, на крају, стигао до Солуна и при[...]
Глас Српске, 16.4.2020, Исповијест бившег официра ХВО-а: Доктор Лаза ми је спасио живот па донио флашу вискија
БАЊАЛУКА - Назвао ме један велики пријатељ, уз само једну кратку реченицу: “Умро нам је доктор Лаза!” Читав дан ми је та реченица одзвањала у ушима и не могу ни схватити ни прихватити! Мој пријатељ, брат, људина, доктор и опет наш Лазо...
Овим ријечима од доктора Миодрага Лазића, “хирурга напаћеног српског народа”, како се сам потписао у посљедњој поруци прије него што га је у уторак ујутро у нишкој болници покосио вирус корона, опростио се некадашњи функционер ХДЗ-а БиХ, бивши предсједник ФБиХ и предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ и ратни командант Хрватског вијећа одбране Н[...]
РТРС, 23.8.2020, Служен помен жртвама усташког терора из поткозарских села
У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, код споменика на мјесту гдје су усташе 1941. убиле око 400 мјештана поткозарских села, данас су положени вијенци и одржан историјски час.
Ово мјесто је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
Заселак Заједнице претворен је у спомен-подручје, а у знак сјећања на жртве, у овом комплексу изграђена је и црква посвећена Светој великомученици Марини, гдје је данас служен парастос цивилним жртвама из Другог свјетског рата.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да су усташе у Заје[...]
РТ Балкан, 8. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде (II): Како је ратовала муслиманска војска
Свака одлука у вези с мисијом распоређивања америчких копнених снага мора да буде донета од стране изабраних америчких званичника – а не да буде препуштена Бошњацима и њиховим PR агенцијама или да се на њу утиче лажним извештајима Стејт департмента и медија, констатује амерички обавештајни официр Среј у извештају из 1995.
У извештају "Продаја босанског мита Америци: Купац нека се чува" (Selling the Bosnian myth to America: Buyer beware), написаном октобра 1995. године, уочи завршетка рата у Босни и Херцеговини (БиХ), амерички обавештајни официр, потпуковник Џон Е. Среј навео је велики број за[...]
