За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и…
РТРС, 15. 6. 2022, Мостар: Обиљежено 30 година од јунског погрома
Чланови породица и потомци, представници институција и удружења, у Мостару су обиљежили 30 година од јунског погрома српског становништва. Више од 30.000 протјерано је из Мостара, а они који су остали, заробљени су или убијени. На данашњи дан запаљен је, а нешто касније и миниран Саборни храм Свете Тројице. Породице…
Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]
Јуни је за Драгињу Унковић, њене двије сестре и мајку некада био мјесец радости, а одавно већ мјесец болних успомена. У јуну 1992. године је посљедњи пут видјела свога оца Миленка Бошковића, који је нестао на Буни у Мостару и за чијим посмртним остацима и данас трага. “Ови дани нам…
СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]
У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба. Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служенa литургија, а потом парастос…
Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]
У зборнику архивске грађе „Лоборград” аутор Вељко Ђурић Мишина обелодањује аутентична сведочења заточеница логора у НДХ, открива како је влада Милана Недића уз помоћ Немаца спасавала сужње из усташких казамата и како је један човек заслужан за избављење 65.000 Срба Богдан Рашковић „О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено…
Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]
Највећи покољи у сребреничком срезу спроведени су у љето 1943. године после тродневног заузећа Сребренице од стране партизана. Злочине над Србима предводио је усташки натпоручник Јосип Курелац. У тим походима нису поубијани сви преостали Срби у граду него и већина српског становништва у околним српским селима. Сличан сценарио се десио…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 23. 4. 2016, Протјерани и опљачкани свештеници
Домови протјераних свештеника Српске православне цркве са цијелим иметком и намјештајем остајали су запечаћени са натписом на вратима: "Власништво НДХ"
Свештеник Билинац истиче да су усташе православне свештенике Митрополије дабробосанске, оне које нису убиле, протјерале у Србију.
Државно равнатељство НДХ је 2. јула 1941. године формирало Одбор за пресељење православних свештеника у Србију, који је убрзо свим локалним органима власти послао окружницу са наредбом за хапшење православних свештеника и њихово довођење у припремљени сабирни и исељенички логор Цапраг код Сиска, о[...]
![Вести, 7. 11, 2023. Гредиг: Сећање на страдале претке [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17376-350x200-no.jpg)
Вести, 7. 11, 2023. Гредиг: Сећање на страдале претке [Мапа]
На Митровданске задушнице одржан је парастос за страдале војнике и војсковође на војничком гробљу у Гредигу поред Салцбурга. После Свете литургије у Храму Покрова пресвете Богородице, верници су се окупили на гробљу са свештеником протојерејем ставрофором Драганом Ерићем који је служио парастос пострадалим Србима.
У Гредигу је током Првог светског рата био заробљенички логор, пре свега за руске ратне заробљенике и интерниране цивиле, а они који су преминули у логору су сахрањени на војном гробљу. Међу око 2.000 њих је и један број српских војника и цивила.
Споменик посвећен страдалим Срб[...]
![Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14352-350x200-no.jpg)
Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић каже да су, сем бројних злочина које су починили над Србима, албански квислинзи са Косова током Другог светског рата активно помагали Немцима у спровођењу Холокауста.
Антонијевић који је у првом делу интервјуа за Косово онлајн говорио о томе да је албанска заједница на простору Косова и Метохије окупацију Краљевине Југославије током Другог светског рата дочекала као ослобођење, каже да су Албанци који су били у служби окупатора Јевреје малтретирали, тукли, терали на принудни рад, одузимали им имовину, хапсили и пред[...]
![Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26204-350x200-no.jpg)
Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]
На тргу „каурске” Дубице подигнут је после Првог светског рата споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Да би се схватило откуд овај споменик у једној банијској варошици, потребно је да се вратимо у шездесете и седамдесете године 19. века. У то време граница између турске и аустроугарске царевине била је река Уна, до Берлинског конгреса 1878. године. Дубичку општину чинило је тада неколико насеља: варошица Дубица и села Церовљани, Живаја, Слабиња и Баћин. Док су Дубица и Церовљани били настањени Србима и Хрватима (60:40 одсто) у селима Живаја и Слабиња живели су Срби, а у Баћину Хрвати. Бр[...]
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године.
Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и помена окупили су се испред срушене цркве и у колони се упутили на место тог страшног злочина.
Делегације су положиле венце на обновљено постоље са именима и презименима свих страдалника, њих укупно 667.
Венце су положиле делегације Пожешко-славонске жупаније, [...]
