За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 19. 1. 2023, Божидар Зечевић: ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ „ОЛУЈА“: Изостао је историјски контекст – нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем…
ФИЛМСКА КРИТИКА БИО је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом страшног догађаја – колективног изгона целог српског народа са вековног огњишта, наочиглед целе „цивилизоване“ Европе. РЕТКО када сам видео дупке пуну МТС дворану прожету једним јединим осећањем колективне трагедије, једном једином емоцијом ојађене и дубоко…
Вечерње новости, 15. 1. 2023, САДИЗАМ НА ГОЛИ ОТОК УВЕО УСТАША: Историчар Мартин Превишић је први завирио у досијее Удбе са Голог отока
ИСТОРИЧАР Мартин Превишић, професор Филозофског факултета у Загребу, први је успео да завири у персоналне досијее Удбе са Голог отока. Паклено острво безбедњаци су називали Радилиште мермер, док је Радилиште 101 била чувена Петрова рупа, у коју је заточено 130 „најокорелијих ибеоваца“, који нису хтели да ревидирају ставове, цинкаре и…
Политика, 17.01.2023, Саво Штрбац: Тесла, монета за поткусуривање
У жељи да спречимо постављање лика Николе Тесле на хрватске кованице евра, „Веритас” се 16. марта прошле године писмом обратио: шефу Делегације ЕУ у Србији Емануелу Жиофреу, известиоцу Европског парламента за Србију Владимиру Билчику, Европској комисији и генералном секретару савета Јеп Транхолм-Микелсену, Европској централној банци и њеном директору Ханс-Јоакиму Клукерсу…
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ – Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.…
Глас Српске, 16.1.2023, Нека је на част онима који ћуте: 30 година од некажњеног злочина у Скеланима
СРЕБРЕНИЦА – Док је Републике Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду, поручено је данас у Скеланима код Сребренице гдје је је обиљежено 30 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су побиле муслиманске јединице из Сребренице 16.…
РТРС, Вечерње новости, 15.1. 2023, Роман о судбини троје убијених сремских сликара
На крају алеје липа, поетични је наслов, а „Триптих о посљедњим данима“ – знаковити, али и информативни поднаслов још једне књиге настале „у копродукцији Београда и Мелбурна“, као плод заједничког рада Јелене Туцаковић, кустоса у Етнографском музеју у Београду и Бориса Трбића, драматурга, писца и предавача у аустралијским филмским школама.…




