За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јадовно1941, 17.9.2021, Србољуб Живановић: О тачности података Музеја жртава геноцида о броју убијених у Јасеновцу
Међународна комисија за истину о Јасеновцу утврдила да је у том систему хрватских логора убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке…
РТРС, 21.9.2021, Бољанић: Остала је капа да свједочи о пријатељству Срба и америчких пилота
У Бољанићу код Добоја прошле седмице обиљежено је 77 година од највеће акције спасавања савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Доносимо вам причу о капи америчког пилота која је тренутно једини материјални доказ тадашњих дешавања у овом озренском селу. Капа је припадала Ђорђи Софренићу из Бољанића, који…
Стање ствари, Печат, 20.9.2021, Јован Б. Душанић: Три сведочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без… Вечерње новости, 20.9.2021, Мајка остала да лечи муслимане а они је заклали – Нинослав Милановић о чувеној медицинској сестри која није хтела да напусти Сребреницу
Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви – казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању. Док је окренута показивала сто усред баште, додала је: – Исти је мајка, има исте „горске“ очи! Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у…
Глас Српске, СРНА, 20.9.2021, Oбиљежено 29 година од стравичног страдања на Папратној њиви
ФОЧА – Фочанска Борачка организација обиљежила је данас 29 година од страдања 42 српска цивила и војника, који су убијени у засједи на Папратној њиви. Код споменика на Папратној њиви, на старом путу Миљевина-Калиновик, служен је парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће. Муслимански војници су 20. септембра 1992. године на…
Глас Српске, СРНА, 19.9.2021, Парастос за 25 погинулих бораца ВРС и жртве из Јасеновца и Дахауа
ЗВОРНИК – Парастосом, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа на споменик у зворничком насељу Челопек, данас је одата пошта за 25 бораца Војске Републике Српске који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату, као и за више од 50 мјештана који су 1941. године у Другом свјетском рату одведени у логоре Јасеновац и…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 13.6.2021, Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.
У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата
Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда [...]
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године.
Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог 11. августа усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Након звјерског мучења побили су 101 од 150 мјештана села Чаваш, међу којима је било 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само десет дана. Тијела страдалих бацана су у плитку јаму подно села.
У селу Чаваш, које је Дејтонским споразумом прип[...]
Политика, 1.8.2020, Саво Штрбац: Карту читај, а сељака питај
На основу неколико индиција, добисмо „необориви” доказ (и прилог за историју ратова деведесетих) да су мину под шинобус, у којем су сви били Срби, подметнули Срби
Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дела који је био под контролом РСК. Том приликом на лицу места изгореле су две жене: Маца Данчула (око 70) из Пјешчанице и Сока Рокнић (43) из Чемернице (учитељица у Блатуши); истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао је и Јанко[...]
Политика, 24.11.2020, Плакати са поруком „Хвала деди на победи”
Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину.
– На тим плакатима, уз поруку „Хвала деди на победи”, уписано је преко 270 имена, али је сигурно да је знатно већи овај број носилаца Албанске споменице из нашег краја. Надамо се да ће објављивање имена на овај начин бити подстрек за историчаре и истраживаче завичајне историје да на једном месту обједине и објаве податке о[...]
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
