За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Патријарх Порфирије: У Јасеновцу изневјерен Бог и осрамоћен људски род
ЈАСЕНОВАЦ – Његова светост патријарх српски Порфирије истакао је у бесједи у манастиру у Јасеновцу да су усташе на овом мјесту чиниле настрашније злочине на основу тадашњих закона, да је ту изневјерен Бог, а посрамљен човјек. „На овом смо мјесту како би се присјетили најстрашнијих уму незамисливих злочина које…
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Сјећање на 13. септембар – дан прогона цјелокупног српског становништва
ДРВАР – У Дрвару је служен парастос и положени вијенци код споменика у изградњи за све страдале у одбрамбено-отаџбинском рату поводом обиљежавања 26 година од прогона цјелокупног српског становништва из ове општине у нападу Хрватске војске и тзв. Армије БиХ. Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни…
Глас Српске, 13.9.2021, Наш брат Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња
Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња – Флора Сендс. Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу…
Глас Српске, 12.9.2021, Прича о Аделини Павлини Ирби: Пола вијека бриге за српску сиротињу
Прије 110 година престало је да куца једно велико племенито срце, срце најревносније добротворке српског народа, која нас је задужила за сва времена. Аделина Павлија Ирби, вођена филантропском идејом помагања потлаченима, обесправљенима и невољнима, срела се са Србима под тиранским османским јармом 1851. и увидјела да је таква помоћ баш…
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља „грудобран“ на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на…
Спутњик, 10.9.2021, Протестно писмо због умањивања броја убијених у Јасеновцу, међу потписницима историчари, академици
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској, упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, изјавио је историчар Милош Ковић, поручивши да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић, један од иницијатора протестног писма, рекао је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда.
Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у сенци бурне историје”. Станковић је написао и монографију о Илићу, која је доживела три издања, а сам аутор добио је више признања, међу којима је и Октобарска награда Власотинца.
Влада Илић (Власотинце,[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
СРНА, 12.5.2018, Српским гробљима јужно од Ибра пријети нестајање
Српска гробља нестају у срединама на Косову и Метохији, у којима више нема српског становништва или је веома малобројно. Албанци их затрпавају смећем, руше и прекопавају. "Ни мртвима не дају мира", кажу малобројни Срби.
ПРИШTИНА, 12. МАЈА /СРНА/ - Српска гробља на Косову и Метохији, у насељима у којима су до 1999. године живјели Срби, данас су девастирана, зарасла у шибље, претворена у депоније, а до већине се може стићи само у тајности.
Према подацима Епархије рашко-призренске, више од 80 одсто гробаља је уништено и затрпано смећем и шутом.
Највише су уништена градска гробља у Ђакови[...]
Владимир ФРОЛОВ: Јадовно – српска VIA DOLOROSA
Априла месеца, навршило се 75 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору.
Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани ћирилице, па потом о утамањивању Срба!
Ретки, још живи потомци побијених Срба на тој велебитској заравни, узалуд чекају истину о том злочину „цементирану“ још тезама хрватских комуниста, који су били сумњив зачин у крајинској, српској антифашистичкој борби, али зато истинско цвеће у „братству-јединству“ бравара Broza!
Још средином тридесетих година прошлог века, у ком[...]
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом.
Резолуција је представљена на другом дану четвородневне научне конференције „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, организоване у знак сећња на преживелу децу усташких стратишта. То је уједно и прва Међународна научна конференција о дечјим логорима смрти, а одржала се у Н[...]
