За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Патријарх Порфирије: У Јасеновцу изневјерен Бог и осрамоћен људски род

ЈАСЕНОВАЦ – Његова светост патријарх српски Порфирије истакао је у бесједи у манастиру у Јасеновцу да су усташе на овом мјесту чиниле настрашније злочине на основу тадашњих закона, да је ту изневјерен Бог, а посрамљен човјек. „На овом смо мјесту како би се присјетили најстрашнијих уму незамисливих злочина које…
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Сјећање на 13. септембар – дан прогона цјелокупног српског становништва

ДРВАР – У Дрвару је служен парастос и положени вијенци код споменика у изградњи за све страдале у одбрамбено-отаџбинском рату поводом обиљежавања 26 година од прогона цјелокупног српског становништва из ове општине у нападу Хрватске војске и тзв. Армије БиХ. Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни…
Глас Српске, 13.9.2021, Наш брат Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња

Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња – Флора Сендс. Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу…
Глас Српске, 12.9.2021, Прича о Аделини Павлини Ирби: Пола вијека бриге за српску сиротињу

Прије 110 година престало је да куца једно велико племенито срце, срце најревносније добротворке српског народа, која нас је задужила за сва времена. Аделина Павлија Ирби, вођена филантропском идејом помагања потлаченима, обесправљенима и невољнима, срела се са Србима под тиранским османским јармом 1851. и увидјела да је таква помоћ баш…
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке

Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља „грудобран“ на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на…
Спутњик, 10.9.2021, Протестно писмо због умањивања броја убијених у Јасеновцу, међу потписницима историчари, академици

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској, упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, изјавио је историчар Милош Ковић, поручивши да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић, један од иницијатора протестног писма, рекао је…