За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 1. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Сатански пир на Дубичком мосту
За време Наполеонове Илирије (прва деценија 19. века) изграђен је дрвени мост на реци Уни који је спајао Босанску и „каурску” Дубицу (Банија). После Туђманове „Олује” ова насеља су преименована у Хрватску Дубицу, на левој страни реке и Козарску Дубицу, на десној страни реке. У априлу 1941. године нацистичка Немачка…
Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]
Ових дана је објављена књига „Концентрациони логор Јасеновац“ Антуна Милетића, аутора чија су истраживања геноцида у НДХ и у Концентрационом логору Јасеновац оставила дубоки траг у историографији. Пре две деценије Милетић је објавио прве три књиге с истим насловом у, одавно распродатом, тиражу од 10.000 примерака. Дугогодишњи начелник Архива оружаних… Srpska24.me, Погледи, 8.12.2020, Верољуб МАЛЕТИЋ: Комунизам и даље жив: Ни ријечи о сарадњи усташа и партизана
СУБНОР Србца је деценијама послије рата користио различите податке и о погинулим борцима, и о цивилним жртвама, као и о преживјелим борцима. У матичним књигама које су устројене `60. година 20. вијека пописано је 294 погинула борца НОР-а, 258 жртава фашистичког терора и 868 преживјелих бораца “Народноослободилачке војске“. Ако се…
ИН4С, 7. 12. 2020. Све враћено на своје: Српски светитељи и владари поново у манастиру у Македонији
Демократска партија Срба у Македонији Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још пре нешто мање од шест месеци поднела захтев северномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање. „Данас смо позвани да се уверимо да је наш захтев испоштован. Ово враћа наду да ће…
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу . Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да…
Политика, 4. 12. 2020, Македонци преименовали српске светитеље на фрескама
У манастиру Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке, Свети Никодим и Стефан Првовенчани постали су Константин Кавасил и Јустинијан Први Посетиоци манастира Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке у Северној Македонији из манастирске цркве могли би да изађу у најмању руку збуњени. Ако су у манастирској књижари купили монографију о…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић
За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година.
Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља, гласи стара максима. Имајући то у виду, Републички центар за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Републике Српске потрудио се да разоткрије злочине почињене над српским становништвом током грађанског рата у БиХ.
Суочени са немаром босанскохерцеговачких институција [...]
![Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20761-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]
Поменом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и бацањем цвијећа у ријеку Буну данас су обиљежене 32 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило огњишта, док се за 81 лицем и даље трага.
Миленка Брстина каже да већ 32 године тражи три члана своје породице, мужа и његова два брата који су нестали у насељу Буна.
- Не постоји размјена, а да нисам била. До сада ништа нађено није. Не тражимо спас ни у полицији, ни тужилаштву. Тужилаштво нијемо ћути, сви ћуте на то. Нема више ни размјена и приче, ни помињања несталих - [...]
Искра, 30. 9. 2021, Владимир Умељић: Против заборава: Титов „Милосрдни анђео“за Србе
Зашто се у наслову налази овај еуфемизам „НАТО-демократија“ из времена напада на остатак српских земаља („Милосрдни анђео“) 1999? Први разлог је јер је Тито масовно и немилосрдно уништавао Србе а други јер је и Тито тада радио – као и НАТО данас – на „промени свести“ у Срба.
И – био је (до сада) много успешнији од НАТО-пакта.
ер он сноси одговорност за масовно убиство по могућству око 100.000 Срба само за време и непосредно после Другог светског рата и, истовремено, исувише дуга је листа његових српских помагача и извршитеља овог масовног злочина, којима је успео у тој мери да промени св[...]
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Уништа: Прослављена слава храма у срцу Динаре
Храм Свете Тројице у селу Уништа на подручју Босанског Грахова прославио је славу Тројице, а тим поводом окупио се велики број вјерника, иако данас у овом селу не живи ниједан Србин.
Овај храм припада црквеној општини Врлика, односно Епархији далматинској са вјерским и административним центром у Шибенику.
Храм Свете Тројице, који је смјештен на обронцима Динаре, један је од посљедњих који није обновљен након што је потпуно уништен у шумском пожару у постратном периоду, а епископ далматински Никодим дао је благослов за прикупљање средстава како би храм био обновљен.
О градњи цркве не п[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске владе, југословенске војне мисије, представници Румунокатоличке цркве, Исламске заједнице, и верни народ.
Према извештају са сахране достављеном Синоду СПЦ, који је објављен у Гласнику, службеном листу Српске православ[...]
