За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 29.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (3) – Орахова: Најжешће нападали на дане великих вјерских празника
Усташка претходница, састављена од припадника локалног становништва, преузела је власт у Орахови већ око 12. априла 1941. године. Они су дочекивали припаднике краљеве војске, разоружавали их и, ако су били Срби, лишавали их слободе. Као што је у скоро свим муслиманским и хрватским селима усташка власт дочекана са одобравањем и…
Политика, 28.8.2021, Ратне и поратне ране адвоката Радомира
„Данас је потписан мир између нас, Бугарске и Аустрије. Тако је бар по форми завршена крвава трагедија која је почета 17. јуна 1913. године. Безбројне жртве не би биле скупе и излишне кад би оне могле научити доцнија поколења да буду паметнија и да не чине лудости какве смо ми…
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено. Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају. Први пут након толико година служен је поменом…
РТРС, 26.8.2021, Брод: Помен Србима страдалим у Другом свјетском рату
У Броду је данас поред спомен-обиљежја на мјесту некадашњег старог моста преко Саве одата почаст за више од 550 убијених жена, дјеце и старијих људи у Другом свјетском рату. У Броду се данашњи дан обиљежава као датум сјећања на Србе који су мучени и погинули на Савском мосту и у…
Вести, 26.8.2021, Последњи сведок из јаме Динара
На православном гробљу у Великом Губеру код Ливна прошле среде је вечно починула Божана – Боја Лалић, удата Радета. Своје мученичко рвање са животом окончала је у 92. години живота, од којих је осамдесет проживела под бременом стравичне трауме коју је доживела и преживела када су је усташе, са још…
СРНА, 25.8.2021, Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему логора Јасеновац 700.000
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 25. АВГУСTА /СРНА/ – Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се догодио за вријеме НДХ јер је само на том стратишту на најмонструозније начине убијено око 366.000 логораша, док је број жртава система Концентрационог логора Јасеновац 700.000, изјавила је Срни директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећн[...]
Предраг Р. Драгић Кијук: Jасеновац у светлу анатомије политичке похоте
а и у нашем времену, окруњеном глобалистичком идеологијом америчког и европског политиканства, има новинара који не пате од моралне лености и који чувају достојанство своје струке, сведочи и књига Биљане Живковић. Конципирана од текстова који су сведочанство како политичке патологије, тако и масовне социопатске помаме, књига „Јасеновац и сребренички мит“ се претворила у анатомију савремене изопачене друштвене збиље, са једне, и моралну хрестоматију, са друге стране.
1.
о и зашто прећуткује Јасеновац и форсира сребренички мит јасно је после увида у шест текстова ове потресне сторије о српском[...]
Политика, 4. 8. 2022, Убијање Срба у избегличким колонама 1995.
Била је то ултимативна порука крајинским Србима: ваше путешествије је иреверзибилно, повратка вам нема, „повијесни циљ” хрватске правашке идеологеме је цементиран
Када би неким случајем Хрватска војска (ХВ) нестала, укључујући и њену авијацију, она за свој вечни спомен не би морала да брине. Надживела би је кукавна, разбојничка јуначења над Србима из Крајине који су се повлачили пред варварима, из свог празавичаја, мучно и споро, у библијским колонама, почетком маја и августа 1995. године.
Српски цивили, згужвани на пољопривредним и теретним возилима, у којима је било макар по једно дете[...]
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава - Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце.
томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе, као што је доњи, из пера једног високог хрватског клерикалног интелектуалца.
Последњим чиновима Србоцида припада, дакле, и реч (= дело) једног високог ватиканског службеника, хрватског Doctor Theologiae, Juris, Juric canonici, Advocatus Sac[...]
![Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26463-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.
Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу отпочетом готово одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог изврши[...]
