За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести онлајн, 14. 11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Удај се за ме па нећеш у јаму…“
– Тада је и ћорави видио шта се спрема – наставља своју исповест Цвита Бошковић. – Сутрадан по зори сам зато упутила јетрву Госпаву, децу Даницу, Убавку и Риста и деверичну Душанку да гоне овце у планину, а онда да преко Динаре биже у Далмацију, у Бителић, у мој род,… СРНА, 14.11.2020, Срби ослобађали – политика наградила Хрвате
БИЈЕЉИНА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ – Српска војска је у Првом свјетском рату 14. новембра 1918. године ослободила Барању, област са већинским српским становништвом. Барању су други пут, у Другом свјетском рату, послије битака на Батини и Болману, крајем 1944. године ослободили Руси и Срби. У новембру 1991. године, ова област…
СРНА, 14. 11.2020, Романија његује сјећање на своје Солунце
СОКОЛАЦ, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ – Соколачки и романијски солунци још живе у сјећањима људи овога краја, а о њиховим судбинама и јунаштвима постоји безброј прича. Бранимир Ђурковић, предсједник соколачког Удружења потомака и поштовалаца дјела српских добровољаца учесника у одбрамбеним ратовима Србије од 1912. до 1918. године, истиче да је окупљање…
Вести онлајн, 13.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Јадна ја што ми мртва ниси“
Од четрнаесторо преживелих у јами Равни долац на Динари најстарија је била Цвита Бошковић, мајка сада преминуле Милице Бошковић, удате Маљковић. Било јој тада четрдесетак година. Страшна породична трагедија, губитак четворо деце, мужа и великог броја најближе родбине, последице мука које је преживела у живој гробници у недрима Динаре, нису… Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле…
Спутњик, 11.11.2020, Овде је крштен Тесла: Поново ће да засија црква коју су два пута уништили
Почели су радови на живописању храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану у Хрватској. Црква у којој је крштен један од највећих умова света, научник и проналазач Никола Тесла, оштећена је и опљачкана у последњем рату. Дрвени храм у Смиљану и 17 српских кућа помињу се у сачуваним списима…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 29. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Политички односи у БиХ: 1945-1958 (3) - Миграције и српска демографска ерозија
Миграције које су се десиле првих година након ослобођења један су од фактора различите популационе динамике три босанскохерцеговачка народа.
Тај период обиљежило је знатно исељавање Срба, донекле и Хрвата, док су муслимани минимално учествовали у миграцијским кретањима изван Босне и Херцеговине.
Образац којим се КПЈ служила при рјешавању избјегличког питања и спровођењу колонизације у Војводину иницирао је одлив око 100.000 Срба и несумњиво утицао на измјену етничког састава становништва централне југословенске републике, што је имало дугорочне посљедице и крупне политичке рефлексије.
[...]
СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године.
Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.
Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом свјетском рату.
Радомир Путник је, као творац модерне српске војске, у оквиру школовања и обуке офи[...]
РТ Балкан, РТС, 10. 4. 2024, Расељени и после четврт века: Више од тридесет хиљада Срба са КиМ нашло уточиште у Врању
У Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе у изузетно тешким условима за живот, али кажу да им најтеже пада то што што се се мало зна о жртвама које су поднели Срби на КиМ
У Врању је током 1999. године уточиште нашло више од тридесет хиљада расељених Срба са Косова и Метохије. Међу њима су и припадници Ромске заједнице. У самом Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе.
Од када су морали да напусте своје куће у Призрену живе тешко, али су, кажу, барем безбедни.
"Од када смо избегли нисам ишао у Призрен. Кућа упаљена,[...]
![Погледи, 2. 5. 2013, Комунисти порушили Зејтинлик у Србији [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12352-350x200-no.jpg)
Погледи, 2. 5. 2013, Комунисти порушили Зејтинлик у Србији [из Архиве]
ЕКСКЛУЗИВНО!
Комунисти порушили Зејтинлик у Србији!
На централном гробљу српске војске из Првог светског рата, у крагујевачким Шумарицама, комунисти су поломили крстове и засадили шуму
Сви ми знамо за српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну. Ту су сахрањени јунаци са Солунског фронта изгинули од 1916. до 1918. године.
Међутим, да ли се неко запитао где су сахрањени српски војници пали на Церу, Колубари и у другим биткама вођеним у Србији 1914. и 1915. године? Где је Зејтинлик у Србији?
То гробље је, очигледно, неко уништио. Прва сумња пада на Немце. Они су држали Србију под ок[...]
ИН4С, 19. 7. 2018, Парастос Романовима и Дражи Михаиловићу у Грбљу: Помен уз полицијске патроле
У организацији „Потомака краљевске војске у отаџбини из Грбља“, и ове године служена је литургија и парастос у част 100 годишњице мученичке погибије Руске царске породице Романов и 72 године од смрти команданта ЈВуО генерала Драгољуба Драже Михаиловића и Грбљанима који су као припадници равногорског покрета страдали у Другом свјетском рату.
Службу у гоњогрбаљском саборном храму Свете Тројице служили су архијерејски намјесник Бококоторски протојереј ставрофор отац Момчило Кривокапић, свештеник Ненад Калем и парох горњогрбаљски свештеник Миајло Бацковић.
Због најављених протеста УБНОР-а и [...]
