За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 6.11.2020, На данашњи дан њемачки окупатори наредили уништавање трагова злочина
БИЈЕЉИНА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ – Њемачке окупационе власти у Другом свјетском рату су на данашњи дан 1943. године, ради уништавања трагова злочина у Србији, формирале специјалну јединицу која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци, код Београда, на нишком стратишту Бубањ, у Чачку и Горњем Милановцу. Процијењено је…
Вести онлајн, 5.11.2020, Остаде Лика без Срба
Српска села око Грачаца, на самој граници између Лике и Далмације, и данас, 25 година од краја рата, изгледају као да ратни вихор још траје. Већина кућа је опљачкана или срушена, а повратници се могу пребројати на прсте једне руке. Већина живи без струје и воде, а сви без обновљених…
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама – злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин. На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили…
РТРС, СРНА, 3.11.2020, Покољ на Возући и захвалност Алије Изетбеговића муџахединима
Република Српска је на данашњи дан 2003. године доставила Хашком тужилаштву доказе о ратним злочинима које су над Србима починили муџахедини, али никаква озбиљнија истрага није спроведена нити су кривци из врха тадашњег муслиманског политичког естаблишмета кажњени. Циљ муслиманског ратног Сарајева био је да из централне Босне, а посебно у…
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА – Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за „Глас Српске“ каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање. – Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година…
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice. Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 27.1.2018, Обиљежен Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста
Козарска Дубица - Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста - 27. јануар обиљежен је данас у Спомен-подручју "Доња Градина" у Козарској Дубици полагањем вијенаца на спомен-обиљежје жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе предмета, докумената и фотографија који свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем логору Јасеновац.
Предсједник Одбора за Доњу Градину Дарко Бањац изјавио је да је ово највеће страдање српског народа и да се о томе мора говорити из године у годину, да се то сјећање не заборави, јер је српски народ поднио једну од највећих жртава[...]
![СПОНА, 24. 12. 2024, Милутин Станчић: Голема туга Старе Србије [САНУ, 1. децембар 2024]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24576-350x200-no.jpg)
СПОНА, 24. 12. 2024, Милутин Станчић: Голема туга Старе Србије [САНУ, 1. децембар 2024]
Аутор је програмски директор Српског културно-информативног центра „Спона” у Скопљу. Преносимо његово ауторизовано излагање на округлом столу „Живот Срба у Северној Македонији – историјат, изазови и перспективе”, САНУ, Београд, 1. децембар 2024.
Тамо где је крунисан српски цар, где су српске средњовековне светиње не мање драгоцене од косовских, где је поприште задивљујућих српских ратничких подвига, где је епископовао Свети Николај Српски – Срби данас као да нестају у децималама и мрачним нагодбама. Беру горке плодове стогодишњих странпутица, изневерени и од мантије, и од униформе, и [...]
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: одржан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић - данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему.
У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који се нису покорили режиму Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Комеморацију су организовали Српско народно вијеће /СНВ/, Координација јеврејских општина, Епархија горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста.
Дан сјећања на Јадовно 1941. године поновно је, као и прет[...]
СРНА, 1.4.2017, Свештеник Зекић: Тукли су и везивали, а никада нису рекли зашто то раде
Војници су Јеремију и Александра тукли из великог страха. То су били ситни људи којима се, колико су били мали, пушке по земљи вуку. "Александар је тада имао 30-ак година, атлетски развијен, лијеп. Он је сваког од тих војника могао по тројицу да носи и да се са четвртим бије"
ПАЛЕ, 1. АПРИЛА /СРНА/ - Паљански свештеник Миомир Зекић тврди да је власт у БиХ кривац што су на данашњи дан прије 13 година припадници тадашњег СФОР-а и НАТО-а њега и његову супругу више часова малтретирали, а свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра брутално претукли, угрозивши им животе[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
