За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села…
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Тито одликовао бискупа који је покрштавао Србе: Хрватски достојанственици правдају своју цркву за учешће у злочинима
У ОБРАЂАЊУ српском патријарху хрватски бискупи, поводом њиховог сазнања да су саборски оци прибројили свецима и „свету децу мученике, јастребарске и сисачке, с датумом спомена 13. маја/26. августа“, почињу текст речима да су „се осетили и позванима и дужнима написати ово писмо, с дубоким поштовањем према патњама људи који су… Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости. Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука…
Политика, 30. 7. 2022, Тела убијене српске деце рачунали као „комаде” [Мапа]
СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКОМ ЛОГОРУ У ЈАСТРЕБАРСКОМ Свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један је од најпотреснијих докумената о њиховом страдању Бањалука – Већ данима у Републици Српској не престају реаговања и осуде писма из Загреба које су хрватски бискупи упутили српском патријарху…
РТРС, 27. 7. 2022, Литургија поводом канонизације дјечака Слободана Стојановића
У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служена је света литургија поводом канонизације дванаестогодишњег Слободана Стојановића из зворничке Каменице, који је мученички убијен 27. јула 1992. године. У календару Српске православне цркве данашњи дан биће посвећен још двојици новомученика из Дрињаче, Милану Петковићу и Тимотију Поповићу свештеницима страдалим…
Између сна и јаве, 22. 7. 2022, Божидар Оташевић: Заборављени злочини муслиманске милиције у Плаву
Поводом покушаја фалсификовања историје Бихорског краја Припадници муслиманске милиције, након тринаестојулског устанка, на зверски начин у Плаву и Гусињу убили су најмање 118 православаца, цивила, међу којима је био велики број деце. Средином јула 1941. су поручник Александрини Карло и виши бригадир карабињера Луиђи Гваставини заједно са браћом Феровић стрељали… Не заборављамо – Памтимо
![Српски меморијал, РТРС, СРНА, 5. и 6, 9. 2025, Обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Гаравицима [Мапа] Ажурирано](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29641-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, РТРС, СРНА, 5. и 6, 9. 2025, Обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Гаравицима [Мапа] Ажурирано
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Програм обиљежавања почиње у 11.15 часова полагањем вијенаца и цвијећа код споменика у Спомен-парку у Гравицама, након чега слиједи обраћање званичника и духовни програм, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Иако је Спомен-парк Гаравице под заштитом Комисије за заштиту националних споменика БиХ, данас је крајње запуштен и занемарен.
Стога, Министарство рада и [...]
Политика, 20.6.2023, Саво Штрбац: Каква је веза између Каховке и Перуће
Недавно рушење дела огромне украјинске бране Нова Каховка на реци Дњепар (шестог јуна) нашло се у центру пажње светске јавности. Руски званичници тврде да је Украјина извела саботажу на брани како би одвратила пажњу од неуспеле контраофанзиве и како би Криму ускратила водоснабдевање. Кијев је, са друге стране, оптужио Русију да су њене снаге изнутра дигле у ваздух брану. Тужилаштво Украјине је истог дана саопштило да истражује експлозију на овој брани као ратни злочин и могући чин уништавања околиша или “екоцид”. Пет дана касније украјински председник Зеленски изјављује да је почела истрага Ме[...]
![Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13155-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]
Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против СССР-а а битком за Стаљинград је преотета иницијатива и добијена морална прекретница рата.
одбрани Отаџбине животе је положило преко 8 милиона војника Црвене армије а укупни људски губици су око 27 милиона грађана СССР-а. Нажалост службену историографију не прати и медијска слика о Другом светском рату. У [...]
Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник.
Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Током Првог светског рата у Србији жене су дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих су изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупир[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 26. 8. 2024, Нема правде за Србе из Книна: 29 година тишине на масакр у Гошићу – На данашњи дан
Ни 29 година од злочина у селу Гошић код Книна, гдје је убијено седам српских цивила просјечне старости 70 година, нико није кажњен, баш као ни за ликвидацију деветоро цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције "Олуја", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су 27. августа 1995. године у Гошићу убијени чланови породице Борак - Саво /70/, Васиљ /68/, Гроздана /75/, Марија /81/, Косовка /77/, Милка /75/ и Душан /56/.
Како указују из "Веритаса", мјесец дана касније, 28. септембра 1995. године, [...]
