За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ZlociniNadSrbima.com, 15. 8. 2021, Булози код Рогатице, 1992.
Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине. Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега… Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) – Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У…
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке. Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из…
Политика, ГрачаницаОнлајн, 10. 8. 2021, Претучен Никола Перић из Зебинца код Новог Брда
Никола Перић (23) из села Зебинце код Новог Брда физички је нападнут у вечерњим сатима у близини своје куће док је чувао стоку, потврдио је за наш портал председник општине Ново Брдо Светислав Ивановић. Како смо сазнали, на Николу Перића су насрнула тројица нападача који су говорили албански и нанели…
СРНА, 10.8.2021, Ексхумирана тијела Срба које су масакрирали Зенге и Ханџар дивизија
БИЈЕЉИНА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године. Злочин у тадашњем Босанском Броду, по својој монструозности,…
СРНА, 9.8.2021, Ужасно страдање Млађеновића – доказ о затирању Срба
Страдање Љубомира Млађеновића, Србина из Јежестице, јасно осликава понављање историје и континуирано затирање трагова српског постојања, како 1942. тако и 1992. године, и свједочи о стравичним злочинима муслимана над српским народом у средњем Подрињу. БРАТУНАЦ, 9. АВГУСТА /СРНА/ – Братуначко село Јежестица у мјесној заједници Кравица два пута је разорено…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ - Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.
"Град Требиње ће изаћи у сусрет свим породицама погинулих бораца. Не смијемо да заборавимо ко су људи који су погинули за стварање Републике Српске", рекао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је новинарима да споменик Мас[...]
![Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13408-350x200-no.jpg)
Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове.
Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања? Колике су биле жртве?
Савезничко бомбардовање Србије 1944. године, отпочело је 16. и 17. априла, на дан православног Васкрса! Савезничка авијација бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и Ниш, Краљево, Алибунар,[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2023, Милица Смиљанић, сведок злочина у Госпићу: Памтим страх и Станков укочени поглед док су га одводили
Два и по месеца из подрума нисмо изашли, присећа се Милица тешких дана у Госпићу у јесен 1991 године
Сад, ових дана, када је почео овај најновији рат, када је на ТВ екрану видела колоне избеглица, рушевине, пуцњаву, рањенике, крв, побијену децу, Милица Смиљанић (74) сетила се подрума у Госпићу, 1991. године, у коме је са мужем Станком, девером Миланом - Бајом и свекрвом, провела два и по месеца. Вратиле су се страдања, оног дана кад су јој одвели Станка и девера да их више никад не види, сетила се страха, страшног и непојмљивог ономе ко кроз то није прошао.
"Само мир да буде, нек језиком[...]
Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти.
Једно од битних открића и делова слагалице из националне историје које се сада налази у архиву Музеја жртава геноцида а које је спасено од заборава или уништења јесте папир који потврђује историјску истинитост чувене реченице професора Милоја Павловића. „Пуцајте, ја и сада држим час[...]
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године.
Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо [...]
