За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 24. 7. 2022. Обиљежено 80 година од усташког злочина у Садиловцу и Машвини
У београдском насељу Бусије данас је обиљежено 80 година од покоља српске дјеце у шуми Машвина на Кордуну који су починиле усташе између 18. и 21. јула 1942. године, као и страдања Срба у селу Садиловац на Кордуну. Усташе су на Кордуну током јула 1942. године за само 13 дана…
ИН4С, РТРС, 23. 7. 2022, Страдање јабучких Срба три деценије без казне
У Фочи је данас обиљежено 30 година од стравичног злочина у којем је муслиманска војска убијајући све пред собом попалила 18 српских села ширег подручја Јабуке, тада фочанске мјесне заједнице, на лијевој обали Дрине, подно Јахорине Тим поводом служен је помен за 43 невине српске жртве, а чланови породица погинулих…
Вечерње новости, 24. 7. 2022, СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце
ПРОШЛЕ године у Спомен-парку Јасеновац, 22. априла на обележавању 76. годишњице пробоја последњих заточеника из тог усташког логора, председник Хрватске Зоран Милановић, одговарајући на питање зашто на том месту избегава да говори о геноциду, ни мање ни више, рекао је: „Овдје је био геноцид, и то прије свега геноцид над… Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД – Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао. “И данас, више од 23…
ИН4С, 23. 7. 2022, Стравично страдање јабучких Срба три деценије без казне
У Фочи је данас обиљежено 30 година од стравичног злочина у којем је муслиманска војска убијајући све пред собом попалила 18 српских села ширег подручја Јабуке, тада фочанске мјесне заједнице, на лијевој обали Дрине, подно Јахорине Тим поводом служен је помен за 43 невине српске жртве, а чланови породица погинулих…
СРНА, 21. 7. 2022, На данашњи дан: Народна скупштина Српске поништила одлуке ЗАВНОБиХ-а
Народна скуштина Републике Српске на засједању у Мркоњић Граду 22. јула 1993. године прогласила је неважећим за српски народ у БиХ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду. ЗАВНОБиХ је био самозвано представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора предато српским органима, 1944. године нетрагом је нестало из Војног музеја.
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски, [...]
Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место.
одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био и први администратор “Босанске виле”, учитељ Пречанин Стево Калуђерчић. Иако је Дејан Ђуричковић 1975. године у Сарајеву обрадио и у три тома издао библиографију “Босанске виле”, ми ћемо користити ставове њених савременика у оцени значаја тог часописа у култу[...]
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: "Гласно ћутање" о Крајини
Крајина је "пуштана низ воду" фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница
Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи. Знају ли они барем основне чињенице о њој или су подлегли антисрпској хрватско-западној пропаганди. Или само сваке године почетком августа дан-два слушају и гледају о српском егзодусу током "Олује", да би онда, до следећег августа, све поново прекрила "заглушујућа тишина"?
А[...]
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Војвода Степа код Једрена осветио Мрњавчевиће: На данашњи дан - Преминуо војвода Степа Степановић
Брижљиво упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
- Највише се памте његове победе на Церу 1914. када је добио чин војводе и на Добром Пољу у пробоју Солунског фронта 1918. године, али победа над Турском војском код Једрена 1913. има већи симболички значај од свих других битака које је добио војвода Степа Степ[...]
Portal Novosti, 5. 5. 2023, Komemoracija za žrtve Danice
U organizaciji VSNM-a Koprivničko-križevačke županije održana je komemoracija za sve stradale u nekadašnjem zloglasnom ustaškom logora Danica kod Koprivnice. Među 5.600 logoraša bilo je 2.830 Srba, 812 Jevreja, 502 Hrvata i 125 Roma
U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije, uz saradnju koprivničke i velikopoganačke parohije, 29. aprila, na području nekadašnjeg zloglasnog ustaškog logora Danica kod Koprivnice, održana je komemoracija za sve nevino stradale.
Molitveni pomen u kojem su učestvovali predstavnici vijeća srpske nacionalne manjine iz Prigor[...]
