За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Тито одликовао бискупа који је покрштавао Србе: Хрватски достојанственици правдају своју цркву за учешће у злочинима
У ОБРАЂАЊУ српском патријарху хрватски бискупи, поводом њиховог сазнања да су саборски оци прибројили свецима и „свету децу мученике, јастребарске и сисачке, с датумом спомена 13. маја/26. августа“, почињу текст речима да су „се осетили и позванима и дужнима написати ово писмо, с дубоким поштовањем према патњама људи који су… Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
Политика, 30. 7. 2022, Тела убијене српске деце рачунали као „комаде” [Мапа]
СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКОМ ЛОГОРУ У ЈАСТРЕБАРСКОМ Свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један је од најпотреснијих докумената о њиховом страдању Бањалука – Већ данима у Републици Српској не престају реаговања и осуде писма из Загреба које су хрватски бискупи упутили српском патријарху…
РТРС, 27. 7. 2022, Литургија поводом канонизације дјечака Слободана Стојановића
У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служена је света литургија поводом канонизације дванаестогодишњег Слободана Стојановића из зворничке Каменице, који је мученички убијен 27. јула 1992. године. У календару Српске православне цркве данашњи дан биће посвећен још двојици новомученика из Дрињаче, Милану Петковићу и Тимотију Поповићу свештеницима страдалим…
Између сна и јаве, 22. 7. 2022, Божидар Оташевић: Заборављени злочини муслиманске милиције у Плаву
Поводом покушаја фалсификовања историје Бихорског краја Припадници муслиманске милиције, након тринаестојулског устанка, на зверски начин у Плаву и Гусињу убили су најмање 118 православаца, цивила, међу којима је био велики број деце. Средином јула 1941. су поручник Александрини Карло и виши бригадир карабињера Луиђи Гваставини заједно са браћом Феровић стрељали…







