За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке. Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из…
Политика, ГрачаницаОнлајн, 10. 8. 2021, Претучен Никола Перић из Зебинца код Новог Брда
Никола Перић (23) из села Зебинце код Новог Брда физички је нападнут у вечерњим сатима у близини своје куће док је чувао стоку, потврдио је за наш портал председник општине Ново Брдо Светислав Ивановић. Како смо сазнали, на Николу Перића су насрнула тројица нападача који су говорили албански и нанели…
СРНА, 10.8.2021, Ексхумирана тијела Срба које су масакрирали Зенге и Ханџар дивизија
БИЈЕЉИНА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године. Злочин у тадашњем Босанском Броду, по својој монструозности,…
СРНА, 9.8.2021, Ужасно страдање Млађеновића – доказ о затирању Срба
Страдање Љубомира Млађеновића, Србина из Јежестице, јасно осликава понављање историје и континуирано затирање трагова српског постојања, како 1942. тако и 1992. године, и свједочи о стравичним злочинима муслимана над српским народом у средњем Подрињу. БРАТУНАЦ, 9. АВГУСТА /СРНА/ – Братуначко село Јежестица у мјесној заједници Кравица два пута је разорено…
РТРС, 8.8.2021, Обиљежено 29 година од одбране Градишке од хрватске агресије
У Бок Јанковцу данас је обиљежено двадесет девет година од одбране Градишке од агресије Хрватске војске. Код спомен-комплекса служен је помен и положени су вијенци. Обиљежавању је, у име Владе Републике Српске, присуствовао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је истакао да у Бок Јанковцу прије 29 година…
Вечерње новости, 8.8.2021, Сребреница је српско стратиште: Миливоје Иванишевић
У СРЕБРЕНИЦУ сам као гост бораца Братуначке бригаде ушао наредног дана по доласку из Београда, док се још пуцало по околним брдима – у помало ризичној ситуацији – заједно са ослободиоцима и сином Бошком, у аутомобилу београдских регистарских таблица БГ-859-237, у рану зору на Петровдан 1995. године. УБРЗО по доласку…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 18.7.2017, Служен парастос у Рогатици: Сјећање на Србе којима су пресудиле комшије
Рогатица - Паљењем свијећа, полагањем вијенаца и служењем парастоса на локалитету Борач у рогатичкој мјесној заједници Козићи одата је почаст за 19 убијених бораца Војске РС.
Спомен-обиљежје чува сјећање на 18 јунака којима су пресудили муслимани из сусједних села 1992. године, док је Ранко Стјепановић убијен 1994. Најстарији међу њима је био Милорад Видаковић, а најмлађи борац Александар Обрадовић је имао свега 16 година када је погинуо.
- Овдје и на сва друга стратишта треба се што чешће враћати и посебно млађим генерацијама говорити о страдању српског народа - рекао је начелник општин[...]
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима - нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи.
Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског стратишта - јаме Казани у Сарајеву неће наћи пригодан текст, гдје ће јасно писати да су ту Срби били жртве, а џелати њихове комшије муслимани.
„Да на монументу барам пише из кога народа су убице, а ко су биле жртве, тада би можда могла да стоји порука назови Сарајлија: Заувијек ћемо се са туг[...]
РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ
Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова.
Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском и 17. француском колонијалном дивизијом преко Пчиње у циљу прекида непријатељске комуникације Куманово-Крива Паланка. Петнаест дана од почетка пробоја Солунског фронта завршен је рат са Бугарском. На бугарској граници спремно је стајала Друга српска армиј[...]
Независне новине, 12. 5. 2025, Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења
Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју.
„Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године.
Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача.
У том мјесту било је 70 одсто парохијана поријеклом из западне Славоније, са подручја Воћина, Слатине, Славонског Брода, Липика, Пакраца…
Када су се ст[...]
![StellaPolareBooks, 28. 6. 2021, Раде Ристановић: Партизанско четничке конфронтације у логору Сајмиште [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18361-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 28. 6. 2021, Раде Ристановић: Партизанско четничке конфронтације у логору Сајмиште [из Архиве]
Пре неколико месеци је у издању Музеја жртава геноцида објављена књига Радета Ристановића Логор на Сајмишту.
Сведочења двојице заточеника, у којој се аутор концентрисао на фазу историје овог логорског комплекса после масовних ликвидација јеврејских логораша. У периоду у којем је Старо сајмиште функционисало као Прихватни логор (Anhaltelager) тамо су били упућивани Срби (припадници НОП-а, равногорци, четници Косте Пећанца…), италијански војници заробљени од стране Немаца после капитулације Италије, па припадници других балканских покрета отпора.
Заробљени припадници српских војски су у Пр[...]
