За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, УНС, 9.10.2020, И послије 29 година без казне за убице шабачке екипе РТС-а у Хрватској
БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ – Данас се навршава 29 година од како су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени запослени шабачке екипе РТС-а новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице, а за…
СРНА, 8.10.2020, Штрбац: Хитно откупити личне ствари логораша које се продају преко интернета
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је за њега морбидна продаја личних ствари логораша усташког логора Јасеновац преко интернета и да би за тај случај требало да се заинтересују музеји у Хрватској, Републици Српској и Србији. Штрбац сматра да би у…
Срби.хр, 7.10.2010, Заједнички на истраживању страдања у Срему
Потписан споразум о сарадњи Заједничког већа општина из Вуковара и Архива Војводине. У Новом Саду је 6. октобра потписан Протокол о сарадњи између Заједничког већа општина и Архива Војводине који се односи на заједнички посао везан за прикупљање докумената о страдању људи са подручја Срема током Другог светског рата. Носилац… Вечерње новости, 7.10.2010, Трговина предметима јасеновачких логораша
МНОГОБРОЈНИ предмети, документи и писма из времена злочиначке усташке државе НДХ, али и оних који подсећају на патње логораша из злогласног Јасеновца, слободно се продају на Ибеју за цену од 10 до 2.249,99 долара. Већина оних који ове ствари продају су из Хрватске, неки су из Аустрије или Словеније, али… Срби.хр, 6.10.2020, Млади Срби из Загреба очистили цркве на Банији и Кордуну
Омладинска мрежа Срба из Хрватске учествовала је у две радне акције чишћења цркве Светог Георгија у Јошавици на Банији и у Великој Црквини на Кордуну. Радне акције у слабије развијеним подручјима Републике Хрватске честа су активност Омладинске мреже Срба у Хрватској која има седиште у Загребу. Обновљена су многа запуштена… СРНА, 6.10.2010, Муслиманске снаге на превару убиле борце и медицинско особље
БИЈЕЉИНА, 6. ОКТОБРА /СРНА/ – Муслиманске снаге ратне владе у Сарајеву су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле четири медицинске сестре и 17 војника Војске Републике Српске. Злочин је извршен на превару – муслиманске снаге су тада, уз…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 21. 9. 2024, Обиљежене 142 године од Улошког устанка - Друге невесињске пушке
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.
Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо.
Она је истакла да је њен прадјед трајно обиљежио ратна догађања овог краја у Првој и Другој невесињској пушци.
"Након што је устанак угушен, мој прадјед је отишао у егзил одакле му није било повратка до краја живота", нагласила је Глигориће[...]
Глас Српске, 9. 7. 2022, Обиљежено 147 година од Невесињске пушке
НЕВЕСИЊЕ - Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња обиљежено је 147 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.
Помен је служило свештенство Епархије захумско-херцеговачке. Присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, конзули Србије у Мостару и Требињу.
Присуствовали су и начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представн[...]
![Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28549-350x200-no.jpg)
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
авршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далма[...]
СРНА, 22.4.2017, Не блиједе сјећања на страхоте усташког злочина у Јасеновцу
Стоја Карлица одеведена је у усташки логор Јасеновац као деветогодишња дјевојчица. И данас се сјећа страхота које је преживјела, али сматра да се злочини које је тамо видјела не могу описати ријечима.
НОВИ ГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, никада неће заборавити страхоте које је као дјевојчица преживјела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом свјетском рату, гдје су људе убијали и прије него што су ушли у логорски комплекс.
Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживјела у јасеновачком логору не мо[...]
![Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19426-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]
Погром, односно незапамћено насиље над српским народом на Косову и Метохији, који се десио 17. и 18. марта 2004. године, никада није ни престао и оно се и данас спроводи, много перфидније и подмуклије.
Каже ово за Глас Српске историчар Александар Раковић поводом 20. годишњице догађаја у којем је на просторима КиМ, од стране албанских екстремиста извршен погром у којем је страдало најмање 19 српских цивила који су убијени на својим кућним праговима, спаљено 35 православних светиња, међу којима и 19 споменика културе првог реда, протјерано и трајно расељено 4.000 Срба те етнички очишћено шест[...]
