За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 – Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара.…
P-portal.net, Banija Online, 14.4.2020, Музеј страдалим Србима у глинској цркрви
Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини. Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планира реконструкција парохијског дома…
Нови Стандард, 10.4.2020, Ђорђе Србуловић: Рат пре устанка
О новосадским жртвама Априлског рата о којима се ћутало 80 година јер се њихова верзија антифашизма није уклапала у званичну верзију историје Прва жртва Априлског рата, односно немачког бомбардовања Новог Сада, тог шестог априла 1941. године, била је, према речима хроничара града Зорана Кнежева , Немица, супруга Рудолфа Рајта, власника… РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба
„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој“, јавио је Стане Рибич,…
Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција… Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]
Потресни документарни филм „Грахово грдно судилиште“ никшићког професора Веселина Матовића. Запис о братоубилаштву током Другог светског рата ДОКУМЕНТАРНИ филм „Грахово грдно судилиште“ професора Веселина Матовића, потресно сведочанство из времена братоубилаштва у никшићком крају, расветлио је трагичну истину, о којој се није смело говорити деценијама. Током Другог светског рата овде…
Не заборављамо – Памтимо
Борба за веру, 19. 9. 2016, Проф. др С. Живановић: Запуштена стратишта хрватског геноцида над Србима, Јеврејимa и Ромима - In memoriam
Чланови Међународне комисије за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома који су недавно посетили стратишта затекли су веома неповољан изглед на терену ових хрватских логора смрти. На хрватској страни, на месту логора постоји само споменик у виду цвета, који је пројeктовао у своје време Богдан Богдановић.
Не постоји никакво обележје на масовним гробницама. Не постоје никакви трагови објеката логора. Све објекте је уклонила коминистичка власт Хрватске у тадашњој држави Југославији. Садашња држава Хрватска уклонила је сва обележја масовних гробница кој[...]
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено.
Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата. Била је недеља пијачни дан и православни празник Свете Тројице. Према насумичним проценама на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната, и пријатни пролећи празнични дан заменио је мирис недужно проливене к[...]
РТРС, Срна, 15. 5. 2022, Брођани се сјећају првог прогона Срба у БиХ
Први прогон више хиљада Срба у БиХ прије 30 година из општине Брод обиљежен је данас пјешачком походом до локалитета Липа гдје су се 1992. године зауставили и одбранили од напада регуларних хрватских снага које су биле потпомогнуте паравојним муслиманско-хрватским јединицама.
Тада је протјерано више од 12.000 Срба из општине Брод, а имовина је попаљена и опљачкана.
Више од 200 људи данас је учествовало у пјешачком походу у знак сјећања на дане страдања и егзодус српског народа са подручја општине Брод 1992. године, а придружило им се десетине бициклиста и маратонаца.
Начелник општине [...]
РТ Балкан, 3. 3. 2024, У граду остало још седморо Срба: Одлазак баке Лепосаве, једне од последњих Српкиња у Приштини
Пре само 25 година, уочи рата 1999. године, у Приштини је живело 40.000 Срба, већина је отишла са војском и полицијом, многи су у међувремену преминули, сад је број Срба у Приштини – једноцифрен
У Приштини је у изнајмљеном стану преминула Лепосава Стојановић (91), једна од последњих Српкиња у Приштини. Вест о смрти баке Лепосаве за РТВ Ким потврдио је др Александар Чановић, који се годинама бринуо о старици.
Бака Лепосава, јавља РТВ Ким, постала је позната јавности пошто је градска власт одлучила да исели станаре у насељу "Павиљон Б", у центру града, где је она живела заједно са својим к[...]
Вести онлајн, 20. 1. 2024, Валаванидис: Депеша број 0971 - Света столица ‘de facto’ признала независност Косова...
Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, оцењује у интервјуу за “Вести” да су у нападе на православне цркве широм света укључене и најмоћније обавештајне службе, а да је основни циљ слабљење јединства православља зато што је оно последња брана у очувању традиционалних вредности: вере, породице, отаџбине и традиције.
Валаванидис такође упозорава на двоструку игру Ватикана јер званично не признаје тзв. Косово, а на основу Викиликс депеша извлачи се закључак да су прихватили „de facto“ његово постојање.
Недавно сте објавили књигу “Одбрана јединства Православ[...]
