За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ: Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац… под окупацијом Независне Државе Хрватске. Из архиве | Разговарала Биљана Живковић Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида…
Стање ствари, РТС, 4.2.2018, Нацрт закона о Сајмишту ускоро у процедури
Закон о Старом сајмишту спреман, каже епископ славонски Јован и додаје да је регионална сарадња по питању холокауста и геноцида једини пут у будућност Лекс специјалис о Старом сајмишту је спреман и следеће недеље треба да уђе у процедуру, изјавио је за емисију „Седмица“ Радио Београда председник комисије за утврђивање…
Вести, 5.2.2018, Зашто се још ћути о зверствима у јавним кућама?
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини…
СРНА, 4.2.2018, Промовисана књига о комунистичким злочинима 1941-1945.
ПОДГОРИЦА, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941. и 1942. године“ Милоша Војиновића и Тадије Бошковића представљена је у Подгорици. Академик Матија Бећковић рекао је на промоцији, која је одржана у крипти Храма Христовог Васкрсења, да је ова књига „рана на ранама“ Црне Горе…
Вечерње новости, 4.2.2018, Хрватска је у Јасеновцу изједначила убице и жртве
Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф: Обавеза политичара је да спрече оживљавање усташтва. Број жртава не сме бити предмет погађања као на пијаци. Носталгија према усташтву у Хрватској никад није ни замрла ЈАСЕНОВАЦ није српско-хрватско питање и не сме да буде ствар политике. То без дилеме мора да буде искључиво…
Политика, 3.2.2018, Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”.
„Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам годи[...]
![РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13186-350x200-no.jpg)
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије "Дозволите..."
Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941. године. Ми смо истраживали зашто се тако нешто догодило, односно како је војска заснована на победничкој традицији српске војске из балканских и Првог светског рата доживела тотални пораз. Историчари тврде да је погрешна претпоставка да је издаја главни узрок пораза и н[...]
![РТРС, 25. 6. 2023, Обиљежено 80 година од великог злочина код Гацка [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14752-350x200-no.jpg)
РТРС, 25. 6. 2023, Обиљежено 80 година од великог злочина код Гацка [Мапа]
У селу Љесков дуб код Гацка обиљежено је 80 година од великог злочина који се догодио 29. јуна 1943. године.
Тог дана су усташе и Нијемци опколили село и на свиреп начин убили 183 жртве, међу којима је било више од 82 дјеце млађе од 12 година.
Убијено је 165 мјештана као и људи из околине који су се затекли у селу Љесков Дуб тог кобног дана. Око стотину жртава је затворено у двије куће и запаљено, а остали су стријељани и убијани пред својим домовима.
У спомен храму свих Светих мученика српских свету архијерејску литургију служио је епископ захумско-хервеговачки и приморски Димитрије,[...]
Политика, 7. 4. 2024, Зла судбина Цвијете Шушић
Размере страдања српског народа током Првог светског рата, али и касније, можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника
У чланку „Помен за српске жртве првог логора у модерној Европи”, објављеном у „Политици”, наводи се да је „кроз стратиште у Добоју, које је 1915. формирала Аустроугарска, прошло 45.000 Срба, а страдало 12.000”. Ове бројке говоре о масовности злочина и страдања. Али, доживљене патње народа можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника. У том смислу је исповест Цвијете Шушић, рођене Суџум коју сам чуо као млад[...]
![СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12421-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 7. 2022, Служен парастос јадовничким жртвама [Мапа]
ЈАДОВНО - Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја.
Парастосу, који су служили свештеници Епрахије горњокарловачке, присуствовали су представници Удружења "Јадовно 1941", потомци и поштоваоци жртава са подручја Републике Српске, Србије и региона, те почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић.
Након краћих обраћања, учесници молитвеног окупљања посјетиће мјесто [...]
