Миливоје Иванишевић: Скроман прилог за одбрану истине коју поштује и Петер Хандке о српским страдањима

Жене и деца Поткозарја заробљени у хрватско-немачкој офанзиви тзв. операција Западна Босна, Козара, јул 1942. Фото: Музеј жртава геноцида 80/80

Жене и деца Поткозарја заробљени у хрватско-немачкој офанзиви тзв. операција Западна Босна, Козара, јул 1942. Фото: Музеј жртава геноцида 80/80

СКРОМАН ПРИЛОГ ЗА ОДБРАНУ ИСТИНЕ КОЈУ ПОШТУЈЕ
И ПЕТЕР ХАНДКЕ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА

Или покољи српских жена и деце у 2. светском рату у БиХ

Уобичајено је да се страдали у рату и оружаним сукобима, односно људски губици, деле на војне и цивилне жртве. Та класификација никад није посебно евидентирала децу, а веома ретко женску популацију. У овој студији желимо да у границама доступне документације сагледамо бар основне показатеље који ће до извесне мере осветлити обим страдања те две до сада ретко изучаване популације.

Упоредни преглед обима страдања жена и деце у три националне, или верске, заједнице Босне и Херцеговине даје довољно квалификовану документацију за сагледавање судбине жена и деце српске националности на подручју ове бивше југословенске републике у Другом светском рату. На жалост, испоставило се чим је Југославија постала сувишна, са њом је постао сувишан и српски народ у свим бившим југословенским републикама, па и у Босни и Херцеговини.

Новембра месеца 1964. године у Југославији је извршен први званичан попис жртава Другог светског рата. Посао је, на основу одлуке Савезног извршног већа  (тада југословенске владе) од 10. јуна 1964. г. организовала и предводила Савезна пописна комисија, а стручни део посла поверен је Савезном заводу за статистику (директор др Ибрахим Латифић). За попис су у државном буџету обезбеђена велика новчана средства у износу од 500 милиона динара. Резултати су објављени 1966. у тематском билтену „Жртве рата 1941-1945.“ и у издању поменутог југословенског завода за статистику. У списку су евидентирана имена и дати основни подаци за 647.510 држављана Југославије страдалих у рату 1941-1945. год. Њих 392.738 су српске националности, а то је само 33,8 % од процењеног обима српских жртава у Другом светском рату. Наведени обим идентификованих жртава чија су нам имена позната је довољно репрезентативан за даља истраживања, посебно за допуне бројчаних показатеља, као и за реалније сагледавање коначних резултата. Свакако да људски губици које је имао српски народ у Другом светском рату никад неће бити утврђени са апсолутоном тачношћу. То је више немогуће. Али, још увек је прилика, и могуће, да буде изнађен прихватљив број који се налази у границама дозвољених теоретских одступања.

Логична је претпоставка да је агресор, што значи и потенцијални окупатор, подједнако непријатељ свих грађана државе коју напада. Ипак, у вишенационалним државама није тако. На то увек, оправдано или не, рачуна и нападач. И то се у пуној мери показало у случају наше државе. Код многих су пале маске лажног патриотизма и лажне љубави према Југославији. Већ првих дана по капитулацији испоставило да за Хрвате, муслимане, Македонце и, очекивано, за све националне мањине, освајачи, Немци, Италијани, Бугари, нису окупатори већ с одушевљењем дочекани ослободиоци. Ништа необично. Међутим, за Србе је то почетак окупације, патњи и отпора. На жалост, били смо веома усамљени, препуштени сами себи. Последице отпора су ускоро прерасле у велика страдања и жртве. И народи који су окупатора сматрали ослободиоцем и сврстали се на његову страну такође су имали људске губитке током Другог светског рата, али не толико велике. Страдали су више као припадници квислиншких, нацистичких и фашистичких, оружаних формација, а у малом броју као њихови непријатељи.

Подаци који следе показаће какве је последице проузроковала немачка окупација на српско становништво, у овом случају искључиво на судбину и животе српских  цивила, жена и деце у Босни и Херцеговини.

Страдања српских жена у БиХ

 

На улазу у Јасеновац Фото: Историјски архив Војводине, Вечерње новости

На улазу у Јасеновац Фото: Историјски архив Војводине, Вечерње новости

Да ли је и у коликој мери судбина Српкиња била истоветна са судбином жена из остале две националне заједнице у овој бившој југословенској републици за време Другог светског рата? Одговор ћемо потражити, али пре тога да се упознамо са обимом страдања жена у Југославији за време Другог светског рата.

По поменутој евиденцији укупно је, као што је већ наведено, поименично уписано 647.510 жртава Другог светског рата у Југославији. Од женске популације у Југославији је уписано 152.686 или 23,6 процената од укупног броја жртава. Остало су мушкарци.

Од 152.686 страдалих жена највише је жена српске националности 92.381. Српских жена жртава је веома високих 60,50% од укупног обима жена страдалих у Југославији. Остатак, или 39,50% су страдале жене осталих нација и националних мањина: хрватске, словеначке, муслиманске, македонске, а уз њих у веома малом броју и свих националних мањина, као што су немачка, аустријска, мађарска, и др.  На жалост, међу страдалим су и Јевреји. Свакако да не бисмо имали катастрофално велики број српских жена страдалих у југословији да није било масовног, геноцидног, покоља српских жена у Босни и Херцеговини. Наредне чињенице то недвосмислено потврђују.

У Босни и Херцеговини је евидентирано 59.070 убијених жена свих нација, вера и националних мањина. Доминантну масу чине страдале жене српске националности – 44.041. То су, као што је већ поменуто, идентификовне жртве чија су имена позната. Или, 33,8% од укупно 130.299 стварних жртава женске популације српске националности у БиХ у Другом светском рату.

И сва даља поређења и подаци доказују непримерно високе диспропорције и огромне разлике у обиму страдања женске популације осталих националних, верских или етничких група у односу на српске жртве. Од укупног броја убијених жена у БиХ стравично висок ниво од чак 74,56 процената, или три четвртине, су српске жене: наше мајке, сестре, супруге, унуке и баке. Од четири убијене жене у БиХ три су Српкиње, а тек свака четврта није Српкиња, већ неког другог порекла, једном је то можда муслиманка или Ромкиња, други пут, и најчешће, Јеврејка, а веома ретко, понекада, Хрватица, и сл.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed