За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16.3.2018, У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ – У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге „Досије Сарајево“ Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од…
БН, Срна, 13.3.2018, Равноговци положили цвијеће на споменик палим борцима
ВИШЕГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ – Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. Предсједник Предсједништва Борачке организације…
Вечерње новости, 12.3.2018, Над Сарајевом сени мртвих Срба
Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца…
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице. У Миљевићима је одржан…
Podrinske.com, Српске новине Чикаго, 8. 3. 2018, Ђаво је дошао у октобру – О жртвама комунистичког терора у Шапцу
Недалеко од шабачког железничког моста на Сави, постоји црквица посвећена Светој Петки, подигнута 2006. године, као успомена на невино страдале становнике града Шапца и околине по завршетку Другог светског рата. По величини малена, али по своме значају и симболици огромна и велика. Као Храм Светог Саве на Врачару. Трагична успомена… Блиц, Спутњик, Index.hr, 7.3.2018, Амерички историчар: Хрватска црква је подржала стварање усташке државе са циљем да се истребе Срби
Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак истиче да је хрватска Католичка црква помогла у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ), те да су усташама главни непријатељи били Срби, па су их зато највише и убијали. Деак, аутор књиге “Европа на суђењу”, која се бави “колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1. 6. 2024, На растанку с пушкама сузе потекле прекаљеним ратницима
Измучени у Албанској голготи опорављали су се српски војници на острву Крф. Своје пушке, с којима бранише отаџбину, једва су сачували у мучном преласку преко Албаније. Али дође крај том оружју овде на Крфу, нове француске ваљало им је преузети.
Официра Чедомира Захарића, учитеља из Ужица, одредила је овде војна команда у комисију за обуку српских ратника новом француском пушком. Спремао их је он за наредне борбе. Ближила су се војевања на Солунском фронту у која се није могло без доброг наоружања.
Та промена пушака на Крфу није протекла без емоција. Српска војска имала је током првих рат[...]
Политика, 23.6.2020, Годишњица отмице 10 српских рудара на Космету
Данас је у спомен-соби Косметске жртве обележено 22 године од отмице десет рудара површинског копа угља Белаћевац, у Дреници на Косову и Метохији.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да то није само питање нестанка људи, већ монструозни злочин чији се исход не зна.
„Тражећи њихова тела, ми у ствари тражимо истину”, истакао је Ђорђевић, саопштено је из Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ.
Идеја је била, каже Ђорђевић, да се рудари казне и да се казни српски народ, као и безброј пута дотада и безброј пута после тога.
Он је рек[...]
![KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19486-350x200-no.jpg)
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага.
Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници.
Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце са Косова у Палати Србија, у Народном позоришту је у 18 часова одржана свечана академија.
Потом је у 20 часова Радио Телевизија Србије премијерно приказала на свом првом каналу документарни филм „Досије Косово – Погром“.
Причу о једном [...]
СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.
"Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Сти[...]
Вечерње новости, 7. 12. 2023, Др Никола Жутић: ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника - надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција.
У Независној Држави Хрватској Степинац се понашао истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким режимом Анте Павелића у његовим настојањима да утемељи НДХ као ортодоксно чисту хрватску државу и вјековни сан хрватског народа.
Српски али и хрватски историчари и публицисти Степинчево антијугославенско и антисрпско по[...]
