За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно…
Спутњик, 17. 6. 2016, Степинац је балкански Ајхман
Покушаји да се кардинал Алојзије Степинац прогласи за свеца и организовање изложбе о његовом животу у Европском парламенту имају за циљ стварање мита о свецу — оснивачу хрватске државе, каже историчар Јован Пејин. Само поглед на насловну страну књиге историчара Јована Пејина о кардиналу Алојзију Степинцу довољно говори шта аутор…
Душан Рњак: Српске жртве у 20. веку
From: Dusan Rnjak <dusan.rnjak@gmail.com> Date: 2016-06-16 10:51 GMT+02:00 Subject: srpske žrtve u 20. veku To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u prilogu vam šaljemo spisak srpskih žrtava u 20. veku za koje mi znamo. S poštovanjem, Prof. dr Dušan Rnjak Spisak srpskih žrtava Cupać Stevo iz Benkovca vlasnik autobusa osuđen prekim sudom u…
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га – стрељали! Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора.…
Страдање Маре Чокорило
Поштовани! На основу акције вашег центра шаљем вам основне податке о мојој баки, која је страдала у геноциду у Другом св. рату. Име и презиме : Мара Чокорило Родитељи : Спасоје и Савка Капор Датум рођења: 1904. Мириловици (Билећа БиХ) Место злочина : Хајдуково (Суботица) Датум злочина : 12.04.1941. Починиоци…
Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима: Обележје жртвама послератног комунистичког терора
УДРУЖЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ЗАТВОРЕНИКА И ЖРТАВА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА ASSOCIAТION OF POLIТICAL PRISONERS AND VICПMS OF COMMUNIST REGIME Ваш знак: Наш знак: 56/16 Београд, 17.06.2016. Видиковачки венац 66 Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у хх веку Београд, Змај Јовина 15 Предмет: Предлог допуне садржаја Меморијалног центра српским жртвама геноцида…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Вечерње новости, 5. 10. 2013, Мајор Гавриловић, херој без обележја
Престоница заборавила на своје браниоце из Великог рата. Нестало обележје са места одакле су славни официр и његови јунаци кренули у самоубилачки јуриш.
Ове године поштоваоци славног мајора Гавриловића и његових јунака одбране Београда неће имати где да ставе ни венчић. Нестала је, током овог лета, спомен-табла са зида на раскрсници улица Банатске (данас Мике Аласа) и Цара Уроша. Она је обележавала место на коме је 7. октобра 1915. изговорена најчувенија команда српске војске.
Кезићева опомена
Петнаест година по окончању рата поручник-инвалид Кезић је писао "Београдским оп[...]
Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике
На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије.
Породице су подигле споменике, али су гробна места празна, јер некима од њих посмртни остаци нису пронађени.
Младен Динић један је од свештеника убијених у ноћи између 12. и 13. новембра. Парох Ћурлијски Младен Динић убијен је у ноћи између 12. и 13. новембра 1915. године у селу Јанкина Падина, недалеко од Беле [...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
Вести, 5. 4. 2018, Голгота купрешких Срба априла 1992.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
- Након што су лако заузели сва српска места, хрватске снаге су 6. априла затвориле у ресторан фирме “Квалитет” у Купресу око 60 територијалаца и цивила, укључујући и локалног свештеника Зорана Перковића. Одмах су, ваљда за пример другима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића, а наредног јутра, око ч[...]
![РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11514-350x200-no.jpg)
РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]
Прво успешно бекство из неког нацистичког логора организовано је пре 80 година у нишком логору, некадашњем складишту Црвеног крста. Поводом годишњице, Народни музеј у Нишу објавио је монографију Меморијалног комплекса „12. фебруар“, аутора Небојше Озимића.
Само пет месеци по оснивања, у нацистичком логору „Црвени крст“ у Нишу било је хиљаду затвореника када је у хладној фебруарској ноћи 1942. организовано прво бекство.
„То довољно говори о поимању људи који су били овде, њиховом поимању слободе и живота. Њих 147 је кренуло на жице, на позив Бранка Бјеговића, и од њих 147, 105 је успешно [...]
