За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 24.10.2016, Душанка Илић: Нико нам више неће помоћи
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се својевремено у лице породицама киднапованих Срба… Исто су доживјели и у Међународном црвеном крсту, канцеларијама КФОР-а и Унмика. ПРИШTИНА, 24. ОКTОБРА /СРНА/ – Душанка Илић, сестра Горана Живића из Липљана, који је киднапован 1998. године, не вјерује…
Никола Јоксимовић: Крагујевачка крвава бајка
Како је професорка француског спасла једно одељење крагујевачке гимназије да не буде упућено на стрељање. За Вермахт, крагујевачки масакр био је осветничка мисија према дивљачком балканском народу који треба „довести у ред“, а за Србију је један од угаоних каменова савремене историје. Генерал Франц Беме замрзео је Србију и Србе…
Глас Српске, 20.10.2016, Промовисана Хроника прогнаних Крајишника 4 Саве Штрпца
Београд – У Библиотеци града Београда вечерас је представљена четврта по реду „Хроника прогнаних Крајишника“ Саве Штрпца, незаобилазно штиво у проучавању српско-хрватских односа. „Хроника прогнаних Крајишника 4″ у издању Документационо-информационог центра „Веритас“ из Београда, састоји се из три цјелине, од којих су у првој Штрпчеви текстови објављени у „Политици“ и…
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу…
СРНА, 19.10.2016, Крст на крижу: Несхватљиво ћутање Срба о злочинима усташа
НОВИ САД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – У Новом Саду промовисана je књига „Крст на крижу“, са поднасловом „Прилози за боље разумијевање српско-хрватских односа“, аутора Ратка Дмитровића, који каже да му је ћутање Срба о злочинима усташа, почињеним над њима, несхватљиво када су сви аргументи истине на српској страни. „Не постоји…
Večernje novosti, 18.10.2016, Savo Štrbac: Gospićka zona sumraka
U jesen 1991. u Gospiću su likvidirane najmanje 124 osobe srpske nacionalnosti. Likvidirani su uglavnom viđeniji Srbi (sudije, tužioci, direktori, novinari, policajci, penzioneri) „Situacija u Gospiću je napeta. Gradom vlada strah. Svakim danom se pronalaze novi leševi. Neslužbeno se barata brojkom od oko 100-150 likvidiranih osoba, većinom Srba, ali i…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 29.1. 2022, Питомце на крвавом путу докусурила морска болест
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...”
Овим речима албанску голготу опису[...]
![Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p6921-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи [из Архиве]
Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било?
Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.
Ове године се по седамнаести пут прославља у[...]
ИН4С, Митрополија, 12. 10. 2024, На данашњи дан рођена Надежда Петровић
На данашњи дан, 12.октобра 1873. рођена је Надежда Петровић, српска сликарка, професор Академије ликовних умјетности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“.
Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. У Србији свог доба она се најснажније везала за модерну умјетност и антиципирала њен даљи развој.
Надежда Петровић је дубље сликарско школовање отпочела у Првој српској цртачкој школи Кирила Кутлика у кој[...]
Политика, 25. 3. 2025, Слободан Чикарић: Усташки геноцид над Србима дубичке општине
Немачки „Иберменш” (Хитлер) кренуо је са великом војном армадом на Русију 1941. године („Дранг нах Остен”). Једним краком спустио се на Балканско полуострво после, чега су се створиле мале квислиншке наци-фашистичке државе. Једна од првих је била Независна Држава Хрватска (НДХ).
Хрватски наци-фашисти (усташе) почели су свој крвави пир у дубичкој општини (Банија) вешањем споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу на Дубичком тргу средином 1941. У међувремену је Павелићев доглавник Миле Будак изјавио за јавност НДХ да ће српско питање у Хрватској бити решено на три начина: трећину протерати из Н[...]
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели.
Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У извештају за 718. пешадијску дивизију, командант 738. пешадијског пука указује на то да се оваквим насиљима становништво подстиче на устанак; и на крају поново ће немачки војник морати да буде одговоран за последице.
Такође, и К.О. Загреб (Kreigsorganisation, централна [...]
