За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба
„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој“, јавио је Стане Рибич,…
Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција… Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]
Потресни документарни филм „Грахово грдно судилиште“ никшићког професора Веселина Матовића. Запис о братоубилаштву током Другог светског рата ДОКУМЕНТАРНИ филм „Грахово грдно судилиште“ професора Веселина Матовића, потресно сведочанство из времена братоубилаштва у никшићком крају, расветлио је трагичну истину, о којој се није смело говорити деценијама. Током Другог светског рата овде…
Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]
Вишеград – Сасвим неочекивано и непланирано, средином 2004. године, бронзани споменик Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини, стигао је у место Ундруље код Вишеграда, удаљено неколико километара путем према Прибоју и Рудом, до кога се стиже са раскршћа у Добруну на магистралном путу између Вишеграда и Ужица. Ради се…
VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију
На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре. На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни… Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење. Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра…
Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19110-350x200-no.jpg)
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе
Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених у Сремским новинама, на интернет-порталу Стање ствари и другде. Писао је о масакру у селу Лежимир, који су крајем новембра 1943. године починиле немачке снаге у сеоској цркви, страдању Српске цркве на овом подручју и посебно опсежно о националним о[...]
![SrpskaInfo, 22. 11. 2022, Млади херој стигао у родно село 31 годину послије погибије: У Кијевцима под Козаром сахрањен Драган Драгановић, саборац Милана Тепића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30227-350x200-no.jpg)
SrpskaInfo, 22. 11. 2022, Млади херој стигао у родно село 31 годину послије погибије: У Кијевцима под Козаром сахрањен Драган Драгановић, саборац Милана Тепића [из Архиве]
Тридесет и једну годину послије погибије у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године Драган Драгановић, тада 19-годишњи војник ЈНА, сахрањен је у родном селу Кијевци у Поткозарју.
Овај саборац Милана Тепића, према тврдњи његовог брата Драгомира и комшије Мирка Пјанића, убијен је у нападима хрватске паравојске на касарну, истог дана када је Милан Тепић, посљедњи народни херој Југославије дао живот „да би испоштовао војничку част и заклетву“.
Посмртни остаци Драгановића, младића из истог краја одакле је и Тепић, допремљени су, према наводима породице, посредством Црвеног крста Српске и С[...]
Глас Српске, 24. 4. 2022, Васкрси васкрсле српске војске
Као највећи хришћански празник Срби су одувијек Васкрс славили у тврдој вјери и побожности, разумијевајући да је Христово страдање и жртвовање учињено за спас човјечанства. Овај празник је за њих и буквално био дах новог живота у прољећном буђењу цијеле Божје творевине, као побједе живота над смрћу.
Земљодјелци и сточари славили су долазак обиља у новом роду и плоду. Колико је ова светковина за Србе била важна говори и чињеница да су се на тај дан приређивали и одиграли многи значајни догађаји и манифестације. Српски краљ Стефан Душан 16. априла, на Васкрс 1346. године у Скопљу је крунисан за[...]
ИСКРА, 9. 1. 2026, Владимир Умељић: Буђење и васкрсавање или ’свиња гуски није друг‘
Један књижевник је једном рекао, да се буђење после проспаване ноћи условно може посматрати као слабачки и минијатурни одблесак васкрсавања, не наравно у есхатолошком смислу, већ у смислу враћања свесном поимању овоземаљског живљења, повратку осећаја да се учествује у стварности.
А да су снови који, како је наука утврдила, сваке ноћи долазе иако их ми у следственом будном стању не увек задржавамо у сећању, одблесак, ехо доживљавања дотадашњег живота, како га је подсвест архивирала.
Шта ли су сањале, какве ноћне море су похађале геноцидне убице у време Србоцида хрватске државе 1941-1945, као [...]
ДИЦ Веритас, 21.9.2016, Навршило се 25 година од покоља резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.9.1991)
Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,[...]
