ДИЦ Веритас, 21.9.2016, Навршило се 25 година од покоља резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.9.1991)

Покољ резервиста ЈНА на Коранском мосту 21.9.1991. Фото: ДИЦ „Веритас“ Корански мост, screenshot

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир” над њима: тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају; а од четворице преживјелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

Жртве:

убијени: Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача;

 

рањени: Душко Мркић, Светозар Шарац, Небојша Јаснић и Бранко Мађарац.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу, у мају 1992. године, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника “посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац”, због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протуправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Маратонско суђење опт. Храстову започело је 1992. године пред Жупанијским судом у Карловцу, пред којим је три пута ослобађан оптужбе с образложењем да је пуцао у самоодбрани, односно да је усљед најжешћих напада на град и сам био нападнут од стране резервиста који су тим чином били изгубили статус ратних заробљеника, али је све те пресуде Врховни Суд Хрватске (ВСХ) укидао и предмет враћао на поновно суђење, осим у посљедњем случају, када је поступак провео сам и осудио га на 7 година затвора. Осуђени Храстов је већ био на издржавању казне када је Уставни суд Хрватске поништио ту пресуду због процедуралних разлога. Суђење му је поновљено на ВСХ који га је пресудом из септембра 2012. осудио на 4 године затвора, коју је у априлу 2015. године исти суд у трећем степену и потврдио.

Приликом одлучивања о казни, суд је примијенио одредбе о законском ублажавању казне узевши оптуженом као значајну олакшавајућу околност  протек времена од учина дјела, што је утицало на оптужеников живот, породичне и друштвене односе и професионалну каријеру, па и здравље, те да је психијатријским вјештачењем утврђено да је у вријеме почињења дјела  био битно смањено урачунљив.

Изречена казна могла би се протумачити и као награда опт. Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто “признаје” да  је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у “нужној одбрани”. Наиме, иако изведени докази, како персонални (искази четворице свједока који су преживјели масакр на Коранском мосту) тако и материјални (налаз вјештака балистичара и трагови са лица мјеста) указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, ВСХ  једноставно занемарује ове чињенице, што доводи у сумњу и правилност утврђеног чињеничног стања.

Ни надлежно тужилаштво се још не оглашава  по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату деведесетих прошлог вијека над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска.

Пред Општинским судом у Карловцу упоредо са кривичним водили су се и  парнични поступци по тужбама преживјелих и породица ликвидираних припадника ЈНА против државе Хрватске за накнаду штете, од којих су већина још у току, пошто су чекали  правоснажност посљедње кривичне пресуде.

Тек у априлу ове године осуђени Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне од једне године десет мјесеци и петнаест дана. Располажемо информацијом да је одмах по одласку у затвор поднио и захјтев за условни отпуст, али не и да ли му је удовољено.

И ово маратонско и у већем дијелу фарсично суђење показује да хрватска држава, иако је у међувремену постала чланица ЕУ,  још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, а то не доприноси ни утврђивању истине ни помирењу, а понајмање правди за жртве.

У Београду и Бања Луци, 20.09.2016.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац