За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
У ДОБРИ ЧАС, СРПСКИ ВОЈНИЦИ: На путу за отаџбину, одлазак српске војске са Крфа
Поздравима „Кали ора, стратиоти сервико (У добар час, српски војници) – нека вас Бог поживи, добри Срби“, испратили су Грци српске војнике на Солунски фронт у пролеће 1916. године. После успешног опоравка и реорганизације војске на Крфу, заједничка жеља савезника и српске владе била је што брже пребацивање војника на…
Срна, 21.5.2016, Милићи, Жутица – Помен убијеним цивилима и борцима
МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ – Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 24 године од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су били старци и жене, убијених из засједе у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица, на регионалном путу Милићи-Сребреница. Тог дана…
КМ новине, 21.5.2016, Сахрањени посмртни остаци Србина кога су Шиптари киднаповали 1998. године
Посмртни остаци Горана Живића који је нестао 1998. године сахрањени су данас у Липљану. Његово тело се, поред још 308 тела киднапованих и несталих, чији се идентитет још увек не зна, налазило у мртвачници у Приштини. Након скоро 18. година неизвесности, идентификовани посмртни остаци Горана Живића, рођеног 1969. године у…
Срна, 20.5.2016, Служен парастос и положено цвијеће на гробном мјесту 12 беба
Бањалука – На гробном мјесту 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 24 године од смрти бањалучких беба због недостатка кисеоника 1992. године. Парастос су служили свештеници бањалучке епархије, а цвијеће су положили делегације Удружења „12 беба“, Народне скупштине Републике Српске, Миладин…
Спутњик,15. 5. 2016, Епопеја српских добровољаца — преко Сибира и Кине на Солунски фронт
У тренутку када се чинило да је српска држава мртва, а њена војска уништена у албанским гудурама, у Русији се формира Српска добровољачка дивизија, којој је посвећена изложба отворена у београдском Руском дому. Изложби је претходило четворогодишње истраживање по српским, руским, енглеским, аустријским и немачким архивима. Ова изложба je отпочета…
Породица Стевановић из Зворника
Поштовани, Ја сам Даница Вицковић, рођена Стевановић од оца Богољуба и мајке Миленке. Рођена сам 1947.г. у Београду. Дипломирани економиста сам,удовица. Имам 2 сина и од њих 3 мушка наследника. Моје кратко представљање је у апсолутној жељи и подршци да се не забораве имена мртвих којима се не знају гробови.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије.
Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708[...]
РТС, 28. 10. 2023, Црква у Ширђу надомак Скадра, светиња на коју смо заборавили
Много пута сам од председника Удружења српско-црногорске мањине „Морача Розафа“ из Скадра Павла Јакоја Брајовића слушала о манастиру Св. Сергија и Вакха који се налази на обали реке Бојане надомак града, у којем се чувају четири српске круне. Његов вапај да се та светиња сачува и обнови уистину сам разумела тек кад сам једног јунског дана одлучила да одем и видим шта је то толико велелепно, импозантно и важно у манастиру о којем на сваком скупу говори, а онима који га посете приповеда о српским владарима који су у његовој порти сахрањени.
Тако је и 2014. године, када је патријарх Иринеј био[...]
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У "Тузланској колони" убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге "Тузланска колона" Драган Мркајић.
БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ - Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чићење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата, тврди Драган Мркајић у својој књизи "Тузланска колона".
Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповијести породица жртава, Мркајић поткре[...]
Политика, 21. 10. 2020, Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници
Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу.
Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима и припадници Озне који се смештају у канцеларију у приземљу болнице, а на вратима каче обавештење искуцано на писаћој машини да је комплетно војносанитетско особље у обавези да преда униформу. Двадесет другог октобра партизани одводе десетак санитетских подофицира и официра на испитивање у IX[...]
Вечерње новости, 30. 9. 2024, СТРАДАЛИМ СРПСКИМ ХЕРОЈИМА ДОСТОЈНА ОБЕЛЕЖЈА: После 96 година коначно обновљено војничко спомен-гробље у Софији
ДО недавно оронуло, са напуклим плочама и покиданим украсним ланцима, Српско војничко гробље у Софији добило је, после 96 година, нови изглед.
Министар културе Никола Селаковић, који је иницирао рестаурацију у време док је био министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обишао је овог викенда завршне радове.
Гробље практично постоји још од 1918. године, када је било ограђено бодљикавом жицом, са великом улазном капијом и гробовима обележеним дрвеним крстовима. Пошто није било чувара, већ после пет година сасвим је запуштено и готово да више није личило на гробље.
Први пут је о[...]
