За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Срна, 26.11.2015, У манастиру Радовашница одата почаст страдалим Србима

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у сарадњи са Црвеним крстом Републике Српске, посјетили су данас манастир Радовашница код Шапца, гдје су се поклонили сјенима око 9.000 Срба страдалих у протеклом рату на простору БиХ и Хрватске. „Циљ…
Вечерње новости, 25.11.2015, Негодовали због српских ставова о Степинцу

Ј. Керблер | 25. новембар 2015. Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника УЧЕШЋЕ двоје научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном…
Вечерње новости, 18.11.2015, Београдске приче: Вечни пламен библиотеке

Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји – уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек…
Глас Српске, 19.11.2015, Не заборавити страдалнике у Велеиздајничком процесу

Бањалука – Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бањалука Небојша Куштриновић рекао је вечерас у Бањалуци да не смије бити заборављено 156 Срба који су страдали у Велеиздајничком процесу 1915. и 1916. године. „У Велеиздајничком процесу тадашња аустроугарска власт прогонила је Србе, а поготово…
Академик Василије Ђ. Крестић, историчар: Треба ли Србији Национални програм?
Миливоје Иванишевић: Мањина је сахранила већину

Сведок | 3. новембар 2015. Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жрвама геноцида у 20. веку Ова стара и више пут покретана идеја је коначно, после дугогодишњег договарања, процена сврсисходности и консултација са релевантним државним, научним, културним и верским установама дошла у фазу реализације. Иницијатива за тај општенационални, или свенародни,…