За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2009, Тајне јаме у центру Тополе
Откопавање истине (19) – Преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Тела затрпана у центру, у рововима на Опленцу… ОБРАЧУН са идеолошким противницима нове комунистичке власти у Тополи почео је одмах после ослобођења 12. октобра 1944. године. Тачан број жртава тек треба да се утврди, јер су многи ликвидирани… Вечерње новости, 17.6.2009, Откопавање истине: Пуцало као да су се Немци вратили!
Откопавање истине (10) – Стратиште у кругу садашње „Заставе“ недоступно потомцима жртава и без икаквог обележја. Подземни пролаз испод Капислане затрпан ГУБИЛИШТЕ крај „Капислане“, некадашњег Војнотехничког завода, а садашње „Заставе“, и данас, после више од шест деценија од злочина тадашње комунистичке власти – обавијено је велом тајне. Ни сада нема…
Печат, 17. 5. 2009, Смиља Аврамов: Геноцид као историјски феномен
Двотомна капитална књига „Геноцид у Југославији – 1941-1945, 1991…“, једног од врхунских стручњака за међународно право, професорке Смиље Аврамов, бави се трагичном судбином Срба кроз двадесети век, век обележен „мега смрћу“. За разлику од Јевреја који су ћутање о својим страдањима прогласили „злочином против човечности“, геноцид над Србима избрисан… Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине – „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко…
Salаmon Jazbec: Jasenovac nije mit
Pečat | Piše: Filip Erceg | 09. мај 2009. Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne… Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила. – Извукли су нас…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 30.6.2017, Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче?
Међународни кривични суд за бившу Југославију - Хашки трибунал, основан прије 24 године, према најавама требало би да буде затворен 19. децембра ове године. Баш на дан кад ће се породице жртава присјетити једног од најстравичнијих злочина у двадесетом вијеку. У Горњој Јошаници код Фоче масакрирано је 56 српских цивила, међу којима и троје дјеце. Хоће ли 19. децембра бити стављен кључ и на овај, и даље некажњени злочин?
Прије 25 година Душанка Лаловић имала је 70 година и једна је од малобројних који су преживјели покољ у Горњој Јошаници. Одлазак код бабе Јоке и деде Василија Вишњића, на про[...]
РТРС, 8. 10. 2022, У Бољанићу код Добоја обиљежено спасавања савезничких пилота
У мјесту Бољанић код Добоја обиљежено је 78 година од операције спасавања савезничких пилота 1944. године, назива "Халијард - ваздушни мост".
У акцији коју су спровеле снаге Југословенске војске (у отаџбини), под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасено је више од 500 пилота, а у Бољанићу шездесет савезничких авијатичара.
Обиљежавању су присуствовали предсједница Српске Жељка Цвијановић и Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
- На овом мјесту је само за десетак дана изграђен је импровизовани аеродром са којег је спашено преко 60 савезничких пилота. Одавде је пос[...]
РТ Балкан, 17. 3. 2024, Сама, кроз погром, са троје деце: Те ноћи горело је Косово Поље, горела сам ја, горела је моја душа
Како се уз прасак рушио кров које запаљене српске куће, урлици су надјачавали један други – 'УЧК, УЧК, Косова, Косова'... Пуцњи су били све ближи и све јачи, присећа се ноћи погрома Драгана Станојевић
Читаве ноћи 17. на 18. март 2004. године Драгана Станојевић из Косова Поља покривала је у кревету преко главе своје три девојчице – најмлађој су биле две године, средњој осам, старијој 12 – да деца не слушају пуцње који су били све ближи згради, урлике мржње који су долазили споља, да деца не гледају дуге пламене језике, одблеске пожара, док су около гореле српске куће.
Њих четири саме у изна[...]
Погледи, 6. 3. 2024, Пронађен гроб Дражиног сина Воје
Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића пренети су и сахрањени у манастир Дражевина код Вишеграда
Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића, млађег гина ђенерала Драже, пронађени су и сахрањени у Манастиру Дражевина код Вишеграда, преноси Србија, гласило Покрета српских четника Равне Горе, у броју од фебруара 2024. године.
Редакцију Србије о овоме је обавестио најстарији члан Месног одбора Кливленд Ранко Мајсторовић, чији је брат Никола, Дражин пратилац, такође сахрањен у Дражевини.
Ранко Мајсторовић пише: „У сукобу са партизанима код села Булози, 21/22. маја 1945. године, погинуо[...]
Глас Српске, 25. 10. 2023, Милоје Пршић, историчар, о жртвама у Јасеновцу: Гдје нестадоше Срби из Хрватске
Духови мрачне прошлости поново излазе на видјело, а што онда прате и све отворенији покушаји историјског ревизионизма.
Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар Милоје Пршић, један од учесника научног скупа под именом “Јасеновац - лицитирање бројем убијених”, а који би требало да буде одржан сутра у Београду, у организацији Друштва српских домаћина и Евроазијског безбједоносног форума. Према ријечима Пршића, да је на вријеме причано о НДХ и Јасеновцу, да се Хрватска суочила са својом црном прошлошћу, вјероватно не би било ни ратова деведесетих.
- Ово што се поново покушава урадити [...]
