За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 21. 6. 2017, Крвави пут српских интернираца у Норвешку [Мапа]
Крајем јуна ове године навршава се 75 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме. Немачка Врховна команда је донела одлуку да се…
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Политика, Јадовно1941, 20.6.2017, Никола Милованчев: Истина о логору Земун 1941-1944.
У „Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да…
РТРС, СРНА, 20.6.2017, Дјеца са Космета посјетила Доњу Градину и Национални парк Козара
Око 400 дјеце са Косова и Метохије посјетило је Спомен подручје Доња Градина. Малишани са Космета у Српској бораве од 17. до 24. јуна у оквиру програма “Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“ у организацији Одбора за помоћ Србима Косова и Метохије, а под покровитељством предсједника Српске, предсједнице…
Глас Српске, СРНА, 19.6.2017, Представљена књига Хроника прогнаних Крајишника 4
Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига “Хроника прогнаних Крајишника 4” аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра “Веритас”, који је организовао промоцију. На промоцији су говорили: Никола Кобац, Жељко Вујановић, аутор Саво Штрбац, уредник Светлана Шиљеговић и Јанко Велимировић из канцеларије Веритаса…
Православие.ru, 19. 6.2017, Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – изложба славним прецима у част
Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке и Савез потомака ратника Србије 1912-1920. У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве у Београду 23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“,…
Не заборављамо – Памтимо
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату.
Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце.
Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице.
- Ниш је 57 пута бомбардован од старане савезника у том периоду, а то је највише због стратешког положаја града. Оно што је битно, највише су страдали цивили, а коначан број се не може утврдити. Највише [...]
Стање ствари, Печат, 20.9.2021, Јован Б. Душанић: Три сведочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
едавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати.
Повлачење и одмазда
Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномуче[...]
Политика, 7.9.2020, Др Момчило Павловић: Савезнички бомбардери су разорили Лесковац у септембру 1944.
До сада није утврђен тачан број погинулих, верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата
Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопло[...]
![Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28549-350x200-no.jpg)
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
авршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далма[...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
