За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Srna, 10.4.2015, Štrbac: Srpskim žrtvama dati imena da se njima ne bi manipulisalo
BEOGRAD – Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je, povodom 74 godine od osnivanja Nezavisne Države Hrvatske (NDH), da danas, kada Hrvati masovno održavaju mise zadušnice tvorcu NDH Anti Paveliću, Srbi moraju bar da se prisjete žrtava i da učine sve da budu utvrđena imena žrtava da njihov broj…
Политика, 30. 3. 2015, Милан Ристовић: Србија и ратна штета – Закаснела брига
После окончања Другог светског рата један од проблема с којимa су се сусреле нове југословенске власти био je и повратак опљачканих културних добара. Међутим, како се из документацијe Репарационе комисије владе ФНРЈ види, реаговано је споро и без добре припреме. Министарству иностраних послова Завод за заштиту споменика културе НР Србије…
Вечерње новости, 27. 3. 2015, Европа нас само гледа
Словенија, као и Србија, водеће су послератне гробнице Титове Југославије. Тајне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалије наше будућности ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савјета Европе (ПССЕ) усвојила је још 1996. Резолуцију 1096 о мјерама за демонтирање насљеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Ова резолуција је значајна зато што је претеча свих… Спутњик, 24.3.2015, Осиромашени уранијум: Србија по смртности од тумора прва у Европи
Међу последицама НАТО бомбардовања Србије јесте и стално повећање броја оболелих и умрлих од рака. Бацање бомби с осиромашеним уранијумом на подручје Косова и Метохије и рубних делова Пчињског округа 1999. изазвало је пре десетак година праву „експлозију“ лимфома и леукемије у централној Србији, а очекује се да ће званични…
Вести, 10. 3. 2015, Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе…
Политика, 18.2.2015, Затворен досије „Валдхајм”
Историчар Роберт Херцштајн чије је истраживање архива у Вашингтону, Београду и Бечу помогло откривању веза Курта Валдхајма са нацистичким ратним злочинима, преминуо је крајем јануара, у 75. години у Јужној Каролини. Приликом истраживања тајних списа професор Херцштајн је нашао много писаних трагова који доказују да је Валдхајм био саучесник…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 31. 5. 2023, Зашто је НАТО бомбардовао Нови Пазар и убио 11 цивила
Међу једанаест погинулих цивила био је и двогодишњи дечак Марко Симић. Отац Владан га је тог дана извео у шетњу до стричеве продавнице у погођеној згради. Када је грунуло, отац је покушао да загрљајем заштити синчића. Заједно су отишли у смрт
Нови Пазар – Пре 24 године 31. мај био је сунчан и топао дан. И Новопазарци су, као и сви у држави живели у мучној неизвесности и страху, између завијања сирена које најављују ваздушну опасност.
Тачно у 13.25 часова, после злослутних сирена, грунуло је. Између стамбених зграда код аутобуске станице дигла се димна печурка. На стамбеној згради Р-74 у [...]
РТРС, 10. 10. 2024, Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола
Симболичним спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 29 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000. Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу.
Тужно сјећање на посљедње дане у родном Санском Мосту навире и готово три деценије од егзодуса. За Сањане, 10. октобар подсјетник је на тешку јесен 1995. године када су се спасавали како је ко знао и умио.
- Толико пута смо залијегали, гранате падале, само једна иза друге. То је [...]
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године.
Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо [...]
Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је Радио Гораждевац.
О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки[...]
Политика, ДИЦ Веритас, 19.5.2018, Саво Штрбац: Били су само деца
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце
У трећој декади априла и првој половини маја наш регион, и ове као и предходних година, обележавају (и потресају) комеморације жртвама Другог светског рата, међу којима су најинтригантније две под покровитељством Хрватског сабора: жртвама усташког терора Концентрационог логора Јасеновац и убијеним усташама у Блајбургу. Уназад неколик[...]
