За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 5.5.2015, Конкурс за изглед споменика страдалима у сукобима ’90.
БЕОГРАД – Скупштина града Београда расписала је данас јавни конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко решење споменика „Српском народу и грађанима Србије страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославије“. Споменик ће, како је објављено на сајту Скупштине града, бити постављен на месту „Вечног пламена“…
Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба…
САВО ШТРБАЦ: Бљесак
4. маја 2012. године Прође и седамнаеста годишњица хрватског напада на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, изведеног 1. и 2. маја 1995. године, у вријеме када је та област била под заштитом мировних снага УН-а. Када је ријеч о тој операцији, српска и хрватска страна се ни у чему…
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“). Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Narod… Политика, 28.4.2015. Александар Чотрић: О страдању Срба и Јермена
Радио Јереван и сви медији у Јерменији посветили су ових дана скоро све своје емисије и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над јерменским народом Специјално за „Политику“ Јереван – Легендарни Радио Јереван није протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним…
Политика, 27.4. 2015, Младен Мрдаљ: Кад студенти из Бостона дођу на Балкан
Њихову пажњу имате док траје њихово путовање У јесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму који води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзију прошлости. Једва сам чекао да…
Не заборављамо – Памтимо
Фејсбук страница "Историја Чачка", 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у До[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ
ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао колоне Трећег рајха. У септембру исте године, иако у међувремену није учествовао ни у каквом сукобу између четника и партизана, по наредби комунистичког комесара мучки је убијен с три метка у потиљак.
Кад је рат окончан, одлуком нових власти, постху[...]
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године
На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.
Парастос у девас[...]
![СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12305-350x200-no.jpg)
СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]
У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба.
Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служенa литургија, а потом парастос за убијене Србе.
Почаст страдалима биће одата код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице, гдје ће бити положено цвијеће.
Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је раније Срни да су у овој костурници дијелови скелета српских цивилних жртава - дјеце, жена и стар[...]
Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра Виде Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964. Доносим део тог текста у преводу са словеначког:
„Сестра је добила задатак на[...]
