За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12.9.2016, „Лет у злочин“ – пут до истине
У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС ОД 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања,…
СРНА, 11.9.2016, Поздравити однос Цркве према српским жртвама – попис могућ
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава. Осврћући се…
Вести, 10.9.2016, Зуроф не пушта злочине забораву
Посета директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за „Вести“ председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић. Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем Без…
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године. Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а…
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним…
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века. Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте…
Не заборављамо – Памтимо
![Курир, 25. 2. 2021, Чувар истине: Морао сам бар нешто да спасем од заборава - Симо Брдар: Из Јасеновца сам 1991. извукао лобање и кости и осам година их чувао у својој кући [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25490-350x200-no.jpg)
Курир, 25. 2. 2021, Чувар истине: Морао сам бар нешто да спасем од заборава - Симо Брдар: Из Јасеновца сам 1991. извукао лобање и кости и осам година их чувао у својој кући [из Архиве]
Симо Брдар, човек који је пронашао документацију и доказе о усташким злочинима из Јасеновца: Многи су ме сматрали чудаком јер сам се својски трудио да сачувам од пропадања и заборава бар део сведочанства о страдању
Сандуци у којима су спакована јасеновачка страдања, један стан у Козарској Дубици, обичне домаће мачке, а поврх свега тога један упоран и истрајан човек спасли су истину - део грађе Спомен-подручја Јасеновац, која је „утекла“ хрватским „зенгама“ у јесен 1991. године.
А у њој је било чак и делова скелета, силних фотографија, свакаквих „направа“ за мучење, али и ситница: малих-велик[...]
Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење.
Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја.
Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања из Никшића, који је[...]
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице.
Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили комшије усташе из једног од суседних, муслиманских села, преклали, чудом Драго је преживео. Живео је још 50 година са тешким траумама, тешко је говорио, оптерећен тешким сећањима.
У време братства и јединства, његова прича мало је кога занимала. Равно пола века касније, 1992.[...]
![РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18739-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]
У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела
Био је то најмасовнији покољ Срба у НДХ у једном дану. Од јутарњих сати 7. фебруара 1942. до раног поподнева, без и једног метка, ножевима, маљевима, крамповима побијено је 2.315 Срба, међу њима је било и 551 дете.
Пред сведочењима ретких преживелих, пред исписаним редовима препуним невиђене мржње, бестијалности, бесрамности, и 82 године касније стаје памет.
На данашњи дан, да се не заборави, 7. фебруара 1942, уст[...]
Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на источним рубовима Космета основан 1. косовски корпус, под командом мајора Благоте Блаже Брајовића
Према процени званичне статистике, уочи Другог светског рата на Косову је живело око 600.000 становника, од којих су 60 посто били Албанци. Међутим, постоји сумња у ову процену, је[...]
