За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Večernje novosti, 18.10.2016, Savo Štrbac: Gospićka zona sumraka
U jesen 1991. u Gospiću su likvidirane najmanje 124 osobe srpske nacionalnosti. Likvidirani su uglavnom viđeniji Srbi (sudije, tužioci, direktori, novinari, policajci, penzioneri) „Situacija u Gospiću je napeta. Gradom vlada strah. Svakim danom se pronalaze novi leševi. Neslužbeno se barata brojkom od oko 100-150 likvidiranih osoba, većinom Srba, ali i…
СРНА, 18.10.2016, Институт: Подићи споменик дјечаку Слободану Стојановићу у Зворнику
БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске, предсједништву Борачке организације Зворник и Скупштини града, у којем тражи да се у том граду подигне споменик дјечаку Слободану Стојановићу кога су мучки убили муслимани у љето 1992. године. Директор…
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд – Документационо-информативни центар „Веритас“ подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је…
Политика, 14.10.2016, Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.
Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана положили су венце и запалили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки нацисти. Претходило је одата почаст жртвама на…
Танјуг, РТВ, 13.10.2016, Годишњица злочина у Драгинцу
ДРАГИНАЦ – У месту Драгинац, код Лознице, данас ће се обележити 75 година од страдања скоро 3.000 цивила, које су немачки војници стрељали током Другог светског рата, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила…
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 28. 1. 2023, Преминула Стајка Марчета која је преживела Јасеновац
БАЊАЛУКА - Поводом смрти Стајке Марчете, члана Управног одбора Удружења логораша Другог светског рата и њихових потомака, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је њен одлазак велики губитак не само за њене најближе, већ за све у Бањалуци и Републици Српској.
Истакао је да је са жаљењем примио вест о смрти Стајке Марчете која је као дете преживела страхоте усташке тортуре и јасеновачког логора.
„Одлазак Стајке Марчете велики је губитак не само за њене најближе, већ за све нас, у Бањалуци и Републици Српској који саосећамо у боли са њеном породицом и пријатељима”, рекао је [...]
![СРНА, 8. 3. 2024, Српска памти: Злочин над Србима у Грбавици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19270-350x200-no.jpg)
СРНА, 8. 3. 2024, Српска памти: Злочин над Србима у Грбавици [Мапа]
На мјесном гробљу у брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос за 13 убијених цивила и војника из тог насеља које су прије 31 годину, на данашњи дан, припадници такозване Армије БиХ заробили, а потом мучки убили, и њихова измасакрирана тијела су касније размијенили.
Након парастоса, положени су вијенци и цвијеће код споменика за 43 српска борца из овог и околних насеља која су страдала у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помену су присуствовали представници Срба у извршној и законодавној власти дистрикта, Владе Републике Српске, борачких удружења из Брчког и сусједних оштина, удружења[...]
DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).
Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.
Protiv krajiških Srba [...]
РТРС, Срна, 6. 11. 2024, Отворена изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић отворио је вечерас на Палама изложбу архивских докумената под називом Тимочани у Сарајеву 1918. посвећену ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату и војницима 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије који су 6. новембра 1918. године донијели слободу овом граду.
Аутори изложбе су директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и Никола Милутиновић из Историјског архива „Тимочка крајина“.
Мастиловић је истакао да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји срп[...]
![Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22810-350x200-no.jpg)
Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam
Дошло је време за поправљање наших лоших односа са највећом силом света, па је добродошао сваки повод за то. Сељаци су неутралан, аполитичан чинилац, са њима се може свашта започети.
Према проницљивом схватању уредника политички коректне ТВ мреже, они су, на своју руку, године 1944. повели једну чисто хуманитарну акцију, изван било каквих војних или политичких структура; Како су у Дневнику РТС-а, о годишњици акције спасавања савезничких пилота, објашњене заслуге за ову операцију
Чух, у Дневнику Првог канала наше телевизије, да је у Прањанима обележена седамдесет шеста годишњица акције сп[...]
