За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 25.1. 2015, Тито у 42. Вражјој дивизији
Из ратног дневника његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу ПРВИ светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле…
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити… Вести, 17.1.2015, Драгоцени документ о усташком геноциду
„Саво водо… Јасеновче однела те вода, у теби сам остала без рода“, из грла је потресно певала Светлана Спајић, сакупљач и извођач традиционалних српских песама, отварајући промоцију фотомонографије „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској“ аутора Јована Мирковића, у издању „Света књиге“, која је промовисана у дупке пуној свечаној сали…
Витали ЖУЧНИ: Загонетка „вражије“ дивизије
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори…
СПЦ, 29. 12. 2014, Висока одликовања заслужнима
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је данас, 29. децембра 2014. године, на свечаном пријему у Патријаршији српској у Београду високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена: др Смиљи Аврамов и г. Радомиру Наумову. Свечаној додели признања присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски… РТРС, 17.12.2014, Обновљен споменик рударима убијеним у усташком покољу 1942. године
У бањалучком насељу Раковачке Баре данас је, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убијеним у усташком покољу 1942. године. Споменик је обновило Друштво пријатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио је Републички секретаријат за вјере. Према…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке.
Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из другог очевог брака. Прву супругу и четири кћерке убиле су усташе. Од двадесет троје из породичне заједнице Мијатовића, преживјело их је троје.
Џелатима је успио побјећи отац Борислава Михића. Сузних очију прича да је отац својој дјеци дао имена убијених сеста[...]
Срна, 21.9.2016, Изложба ратних фотографија „Искорјењивање Срба у БиХ 1992–1992“
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић отворио је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево изложбу ратних фотографија под називом "Искорјењивање Срба у БиХ 1992-1995. година", аутора Милоша Говедарице.
"Вечерашња изложба показује сву трагичност протеклог рата, али одсликава и поруку мржње и невјероватне жеље да се српски народ истријеби на најсуровији начин и уништи. Потресен сам овим што сам видио први пут и желим да се захвалим аутору Говедарици који је ово забиљежио, овјековјечио и, што је најбитније, сачувао", рекао је Ћосић.[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
РТ Балкан, ДИЦ Веритас, 31. 03. 2023, 32 године од "крвавог Ускрса" на Плитвицама: Дан када је почео рат
У раним јутарњим часовима 31. марта 1991. године из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија, приватних возила и једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради "увођења уставноправног поретка" на подручју Националног парка
Данас се навршавају 32 године од напада хрватских специјалаца на крајишке Србе на Плитвичким језерима, а тај догађај, познат као "крвави Ускрс", сматра се и почетком рата у Хрватској.
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да је у фебруару 1991. године Хрватска донела одлуке о неважењу савезних закона на ње[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
