За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје „Гвозденом пуку“
Прокупље — У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ из Првог светског рата. Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је „до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице,…
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација…
РТРС, Срна, 29.7.2017, Хрватска: Обиљежен Дан устанка, протест против обиљежавања
У Србу је данас, у присуству већег броја интервентних и специјалних припадника полиције, обиљежено 76 година од Дана устанка против фашизма у Хрватској, а истовремено је одржан и протест против ове манифестације. Обиљежавање Дана почетка антифашистичког устанка у Хрватској организовали су Српско народно вијеће, Савез антифашистичких бораца и општина Грачац.… Вечерње новости, 5.12.2013, Антун Милетић: Крвави пир у глинској цркви
Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви ЈЕДАН од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта…
Радио Светигора, 28.7.2017, Прослављени новомученици у великомученичкој Велики
У Велици су на празник Светих Кирика и Јулите, у петак 28. јула 2017, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени новоканонизовани Велички и Горњеполимски мученици, које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве недавно прибројао лику Светих српских новомученика. Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика…
СРНА, 28.7.2017, Академик Крестић: Српска политика није била заинтересована
БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ – Историчар и академик Василије Крестић сматра да српска политика није била заинтересована за филм о концентрационом логору Јасеновац. „Који су разлози – да ли је то жеља да чувамо братство и јединство, да чувамо југословенство, да ли је ишла наредба `одозго`, да ли је…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 4. 2. 2024, У Дракулићу Србе убијали камама и секирама: Злочин који се догодио пре 82 године
У БАЊАЛУЧКОМ насељу Дракулићи су обележене 82 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којим 551 дете.
О свирепости злочина сведочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и фратри из самостана на Петрићевцу. Парастосу код споменика жрвама присуствовао је и врх Републике Српске, уз многобројне грађане. Без Републике Српске нема слободе за српски народ на овим просторима, поручио је Милорад Додик, председник Српске на помену српским жртавама усташког злочина.
- Ово треба [...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Бања Лука: Служен парастос и положени вијенци жртвама “Олује”
Бањалука – У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен парастос крајишким Србима страдалим у хрватској војној и полицијској акцији “Олуја”, која се догодила прије 23 године.
Парастосу су присуствовали директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац, представници невладиних организација проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, прогнани Срби из Хрватске и чланови породица страдалих Срба.
Штрбац је рекао да док Срби тугују, Хрвати славе у Книну, те додао да је неко правило, посебно на балканским просторима гдје је увијек на једној страни туга, а на др[...]
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13545-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.
Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић" и данас је први пут представљен јавности.
Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из[...]
Глас Српске, 8. 1. 2025, Драга Мастиловић за ’Глас‘: Истина увијек нађе пут да избије на површину
Срби су, прије свега, народ расипне културе, а посебно када је у питању култура памћења. Без адекватних научних резултата историјске науке не може бити ни изградње колективне културе памћења, која ће кроз школски систем бити дубоко усађена у свијест младих генерација, а самим тим и у колективну свијест читавог народа. Тек када то постигнемо моћи ћемо рећи да нас је историја научила нечему, а истина увијек нађе пут да избије на површину, ма колико настојали да је заклоне чврстим копренама историјског заборава, фалсификатима или митовима.
Каже то за "Глас" директор Института историјских наука У[...]
