За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 21. 6. 2025, Приче из Великог рата: Српски дан у сто хиљада француских школа
Иако ослабљена и изнурена балканским ратовима, Србија је у два маха нанела тешке губитке надмоћнијој аустроугарској војсци. Први августа 1914. у бици на Церу, која улази у историју као прва победа у Великом рату, и други на Сувобору и Колубари. Штампа и званични ратни извештаји широм света дају им велики… Српски меморијал, 28. 6. 2025, Милан Ракић – На Газиместану
Милан Ракић На Газиместану Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама… Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом… СПОНА, 14. 6. 2025, Александра Новаков у САНУ: Српска мушка гимназија у Скопљу (130 година оснивања) [Видео]
Српска мушка гимназија у Скопљу је почела са радом 19. новембра 1894 у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци (стипендисти). Почела је рад као нижа четворораазредна гимназија а ослобођење 1912. је дочекала као осморазредна виша гимназија из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила… Политика, 19. 6. 2025, У испосници Светог Петра Коришког: Слава оскрнављене светиње
На великим стубовима који су некада носили читав горњи спрат виде се нове пукотине. Незаконити радови испод њих поткопали су темеље и камен је почео да пуца „Симона ми је синоћ појела крстић на колачу”, каже Горица Шћепановић Ђунић у испосници Светог Петра Коришког, у стенама, високо изнад Призрена. Слава…
Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Прослављени Свети мученици житомислићки [Мапа]
У манастиру Житомислић код Мостара данас су прослављени Свети мученици житомислићки и обиљежено 20 година од обнове манастира. Свету архијерејску литургију служиле су владике захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије. Епископ Сергије је у бесједи истакао да је прошлост овога манастира страдална, васкрсна, сведочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине…
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… Не заборављамо – Памтимо
Политика, РТС, 2. 2. 2024, Лондон: Комеморација академику проф. др Србољубу Живановићу
После Бања Луке (АНУРС) и Београда (САНУ), 1. фебруара је у Лондону одржана свечана комеморација академику проф. др Србољубу Живановићу. Организатор скупа је била Фондација за сјећање на Јасеновац и Холокауст, чији је академик Живановић био суоснивач.
Драгана Томашевић, директор и суоснивач фондације је подсетила присутне да је личност вансеријског калибра, какав је био професор Живановић, био невероватно скроман и побожан човек. Поручила је да Фондација наставља да иде његовим стопама и да ће наставити говорити у име оних чије је ћутање вечно.
Томашевићева је за „Политику” прокоментарис[...]
РТС, Танјуг, 4.7.2018, Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин
Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за Танјуг на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом.
Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба.
Недуго након што је [...]
Вечерње новости, 11.8.2019, Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима
Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата
ОКРУТНОСТ са којом су под вођством усташа вршена убиства у НДХ превазилази све оно што је досад забележено у крвавој историји балканских народа. Људи су клани као животиње, лобање им разбијане чекићима или секирама, утеривани су као стока у штале које су затим паљене...
Ово је део шокантног аутентичног немачког досијеа о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима, почињеним 1941. и 1942.[...]
![РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године - синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11095-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године - синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео
Директор информационо - документационог центра "Веритас" за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је "заштитио" Србе у Републици Српској Крајини
Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом "Масленица", извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УНПРОФОР-а.
"Масленица" је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је две године раније примљена.
Јануар, 1993. године.
"Дуж читаве линије [...]
ДИЦ Веритас, 21.1.2016, Годишњица страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)
Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК).
Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена.
У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Зем[...]
