За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 10. 10. 2024, Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола
Симболичним спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 29 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000. Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу. Тужно…
Вечерње новости, 9. 10. 2024, Не поштује се одлука Уставног суда о стављању ван снаге Закона о родној равноправности
Нашу културу не обавезује, нити сме да је обавезује, оно што су појединци усвојили из приручника и на семинарима за уродњавање језика и то сада примењују у неким медијима и државним актима, каже Срето Танасић Иако је Уставни суд Србије још 28. јуна ставио ван снаге Закон о родној равноправности,…
РТ Балкан, 9. 10. 2024, Понижавање Срба на КиМ: Супружнике терају да се поново венчавају – не признају српске изводе
Када смо пре пар година одлучили да пријавимо децу у косовски систем ‘открили’ смо да је супруга удата, а да сам је – неожењен. Онда су настале невоље, месецима смо покушавали да то променимо, безуспешно, прича за РТ Балкан Србин из Северне Митровице Србин из Северне Митровице, стар 45 година,… Политика, 9. 10. 2024, Момчило Павловић: Краљ Александар је пркосио судбини
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА При повратку из Софије септембра 1934. када га је енглески посланик питао плаши ли се атентата рекао је: „Никад на то нисам ни помислио док сам био у Бугарској. Таква ми се ствар пре може догодити у Француској”. Тада је и написао тестамент, који је… Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију – Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године. Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На…
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 20.6.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације припадника ТО РСК на Миљевачком платоу 21. јуна 1992.
Хрватска војска (ХВ) је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје.
Био је то први већи напад војних снага РХ на Републику Српску Крајину (РСК) након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године дон[...]
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена "прва слободна територија у покореној Европи" свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица.
Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана слободе, отпора фашизму, злу које је стигло до готово сваког кућног прага и претило да сломи свако супротстављање његовој неразумној жељи да завлада светом.
- У суочавању са таквом опасношћу Ужичани су показали велику храброст и супротставили се надмоћнијем непри[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
Танјуг, РТС, 2.10.2016, Сећање на жртве стратишта у Јајинцима
На стрелишту у Јајинцима у Београду одржана је државна комеморативна свечаност, коју је предводио председник Србије Томислав Николић, посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том стратишту у Другом светском рату.
„У читавој Европи, једино у Београду окупационе снаге су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године спроводиле егзекуције недостојне људских бића. Данас је тешко да себи и другима дочарамо слике ходајућих лешева, логора оивичених бодљикавом жицом, гасних комора, душегубки, а оне су биле стварност у којој су живели становници окупиране Србиј[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 23.7.2018, Обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао.
На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке, нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу спалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата, Дејтонским мировним споразумом, припала Федерацији БиХ.
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у [...]
