За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту…
Вечерње новости, 4. 9. 2023, Мине прете сенима српских јунака: Опасна истраживања у руднику код спомен-костурнице Зебрњак код Куманова
Упозорење Српског културно-информативног центра (СПОНА) из Скопља на опасност од уништења комплекса војног меморијала Зебрњак код Куманова никог у Северној Македонији не дотиче. Спомен-костурница, где почивају земни остаци 678 ратника армије Краљевине Србије погинулих у Кумановској бици, којом је тријумфално одлучен Први балкански рат, могла би да буде додатно оштећена…
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке. На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу. Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте,…
Глас Српске, 3. 9. 2023, Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика БиХ: У Сарајеву ће почети да присвајају и иконе
Преко ноћи је у средишту Сарајева, а преко пута зграде Предсједништва БиХ у, како је неко назва десант акцији, постављен споменик краљу Твртку. Како је након тога саопштила градоначелница овог града Бењамина Карић, она је на овај начин испунила обећање да ће Сарајево добити споменик, како је рекла, босанског краља… Спутњик, 2. 9. 2023, „Ко ће, ако нећу ја!“: Спутњик код бака Виде која 63 године чува сећање на страдање српских ратника
„Мени је то у аманет остављено. Ко ће им, ако не ја, свећу запалити, молитву очитати“, говори Бака Вида, док старачком руком показује у правцу шумом обраслих обронака, извора и спомен чесме изграђене у част палих ратника, који су погинули бранећи отаџбину у Првом светском рату. Прича о бака Види,…
Глас Српске, СРНА, 1. 9. 2023, Седморо Срба из Книна осуђено због пјесама на Фејсбуку
БЕОГРАД – Суд у Шибенику од почетка године процесуирао је седморо Срба са подручја Книна због ширења садржаја на “Фејсбуку” у којима су оптужени наводно ширили мржњу и вријеђали националне осјећаје грађана Хрватске, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. У “Веритасу” су навели да је Полицијска управа шибенско-книнска јуче на…
Не заборављамо – Памтимо
![Погледи, 22. 1. 2017, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18308-350x200-no.jpg)
Погледи, 22. 1. 2017, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]
Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница.
У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте“.
Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5.
На по[...]
Танјуг, РТВ, 13.10.2016, Годишњица злочина у Драгинцу
ДРАГИНАЦ - У месту Драгинац, код Лознице, данас ће се обележити 75 година од страдања скоро 3.000 цивила, које су немачки војници стрељали током Другог светског рата, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године, предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.
Код спомен-костурнице у Драгинцу венце ће, уз државне и војне почасти, положити и градоначелник Лознице, Видоје[...]
![СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11902-350x200-no.jpg)
СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]
Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је служен парастос за 13 невиних жртава усташког терора, који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња, и више од 50 жртава страдалих у Дубочцу и Кобашу.
"У овој спомен костурници су покопани посмртни остаци 13 наших грађана, које су на превару похапсиле усташе и на силу пребациле преко ријеке Саве у славонску шуму Радиња, гдје су на свиреп начин ликвидирани и закопани у једну јаму", рекао је предсједник СУБНОР-а у Српцу Богдан Давидовић.
Према његовим ријечима, у тој групи било је и с[...]
![Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14352-350x200-no.jpg)
Косово Онлајн, 5. 2. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албански квислинзи са Косова помагали Немцима у спровођењу Холокауста [II]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић каже да су, сем бројних злочина које су починили над Србима, албански квислинзи са Косова током Другог светског рата активно помагали Немцима у спровођењу Холокауста.
Антонијевић који је у првом делу интервјуа за Косово онлајн говорио о томе да је албанска заједница на простору Косова и Метохије окупацију Краљевине Југославије током Другог светског рата дочекала као ослобођење, каже да су Албанци који су били у служби окупатора Јевреје малтретирали, тукли, терали на принудни рад, одузимали им имовину, хапсили и пред[...]
![РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p7918-350x200-no.jpg)
РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]
Обиљежавање 23. годишњице од егзодуса Срба у хрватској војној операцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу.
На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике Српске Крајине.
Погинуло је десет цивила, међу којима четворо дјеце и 21-годишња дјевојка, док их је педесетак рањено.
За овај злочин нико није одговарао.
Према подацима Комесаријата за избјеглице Србије, у хрва[...]
