За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 09. 2024, Веритас: Убиство десет српских цивила у Вариводама 29 година без казне
Ни 29 година од злочина у Вариводама код Книна, гдје је након злочиначке акције „Олуја“ 28. септембра 1995. године убијено 10 српских цивила, нема одговорних за ликвидацију недужних људи који су страдали на кућном прагу. Из Документационо-информационог центра „Веритас“ указано је да у вријеме убиства српских цивила на том подручју…
Спутњик, 27. 9. 2024, Дан када је српска војска пробила „Капију слободе“ – сећање на див јунаке Кајмакчалана
Полагањем венаца и служењем помена данас је одата почаст српским војницима који су пре 108 година победом у бици на Кајмакчалану отворили Капију слободе. Венци су положени у селу Егзоплатанос, на споменик српским војницима и на споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар“ у општини Алмопиа. На врху…
Спутњик, 26. 9. 2024, „Тамо далеко“ међу маслинама: Забачено село на Крфу скрива епску причу о српско-грчком пријатељству
У грчком селу Агиос Матеосу, на југу Крфа, почетком 1916. године налазио се један од српских војних логора у коме су се војници Дринске дивизије опорављали, и за битку која ће довести до коначне победе, припремали. Након повлачења преко албанских беспућа, исцрпљeним војницима Дринске дивизије првог и другог позива тог… Katera.news, Srna, e-Veritas, 26.9.2024, Идентификована петорица српских цивила у Загребу
Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака пет особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Сисачко-мословачке жупаније (2), Личко-сењске…
Спутњик, 25. 9. 2024, Дасија: Гвозденом пуку одата почаст на Крфу
Полагањем венаца код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” у порти цркве у Дасији на Крфу одата је почаст јунацима овог славног пука познатог под „Гвоздени пук“. У месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа, налази се споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог…
Глас Српске, 25. 9. 2024, У Загребу идентификовани посмртни остаци четворо Срба
Посмртни остаци четворо Срба, страдалих у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, идентификовани су у Загребу, саопштила је Комисија за нестала лица Србије. Жртве страдале у августу 1995. године ексхумиране су у Петрињи, Задру, Горњем Селишту и Водотечу. Идентификација је обављена методом анализе ДНК, уз присуство чланова породица, у Заводу…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама - Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде.
Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и бугарске солдатеске су удаљени само педесетак метара. У 6.15 војвода изговара шифру за напад „Шаљите једног официра и осам војника“. И кренули су сви као један. У ушима су им одзвањале последње реченице из заповести главнокомандујућег Мишића: „Треба дрско продират[...]
![РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10971-350x200-no.jpg)
РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]
Парастосом у београдској Цркви Светог Марка обележена је годишњица страдања српског народа Западне Славоније у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак".
На данашњи дан пре 27 година хрватске војне, паравојне и полицијске снаге извеле су акцију "Бљесак" у којој је за само 36 сати из Западне Славоније протерано 15.000 Срба. Убијено је или нестало двеста осамдесет троје људи, међу њима 56 жена и осморо деце. За злочине почињене у "Бљеску" нико од хрватских генарала, који су планирали и извели акцију, није одговарао.
Припремила Вера Јанковић-Раичевић
Мирјана Грујић из села Боровац [...]
Вечерње новости, 17.6.2009, Откопавање истине: Пуцало као да су се Немци вратили!
Откопавање истине (10) - Стратиште у кругу садашње „Заставе“ недоступно потомцима жртава и без икаквог обележја. Подземни пролаз испод Капислане затрпан
ГУБИЛИШТЕ крај „Капислане“, некадашњег Војнотехничког завода, а садашње „Заставе“, и данас, после више од шест деценија од злочина тадашње комунистичке власти - обавијено је велом тајне.
Ни сада нема поузданих података колико је људи, оних који су тадашњи преки судови нове народне власти означили као сараднике немачког окупатора и непријатеље народа, осуђено на смрт и стрељано на месту где су војни део фабрике и „Заставина“ енергана. Пре[...]
Вести, 22. 5. 2024, Фројнд: Нове тензије уместо помирења
Изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН сасвим сигурно ће отворити Пандорину кутију која ће се неизбежно вратити као бумеранг многим западним земљама које су је коспонзорисале.
Уколико се осврнемо на историју и почнемо да извлачимо догађаје из контекста, као случај Сребренице, лако је видети да би на тај начин могла да се осуди и изгласа резолуција против савезничког бомбардовања Дрездена 1945. године или употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију од стране САД.
Оба ова догађаја, ма колико то сада деловало бесмислено, извучена из шире слике, могу да се представе као[...]
Вести онлајн, 18.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Жеђ очију нема
И Боја Лалић, сада једини још живи сведок из пакла јаме на Динари, почела је да запомаже кад се тешко повређена и са сломљеним кичменим пршљеновима после неколико дана отрезнила на дну јаме Равни Долац:
– Не могу никуд мрднути, све боли: разбијено чело, раскрижена доња вилица, поломљена ребра, повриђена кичма… Сто других убоја и рана и не опажам. Жеђ тежа од свега.
Данима лежим непомична и претрнула онако на оним лешевима и чекам да ми црњо, брат Богољуб – он био готово неповриђен – или ко други дотури влажну крпу да исциједим кап воде. Један дан обрете ми се коноп поред главе. Мислим снијев[...]
