За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 8. 8. 2023, Поуке и поруке страшних српских годишњица: Заборав, опроштај, братство и јединство, узроци и последице [Мапа]
После Другог рата, Дивосељани су опростили, ширили братство и јединство, заборавили своје жртве, докрајчили цркву коју су усташе минирале, 90-их куће у селу су попаљене и порушене. Дивосело код Госпића сада је пусто, у селу живе само мртви Док је у ноћи између 4. и 5. августа у православној цркви… Глас Српске, СРНА, 8. 8. 2023, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице
БРАТУНАЦ – Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату. Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника…
Вечерње новости, 8. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ЈУНАЧКА ПОГИБИЈА СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ – Добровољачки одред војводе Вука Поповића био је састављен од најбољих војника
У САВЕЗНИЧКОЈ офанзиви на Солунском фронту изузетно тешке и крваве борбе водиле су се на Кајмакчалану. Трајале су пуних 19 дана. На саму планину нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков Гроб, Дунавска дивизија, ојачана Првим тимочком пуком. Напредујући корак по корак, током тродневних жестоких окршаја, трупе…
Политика, 7. 8. 2023, Чедомир Антић: Петнаест година извештаја о правима Срба
У осам суседних и околних држава, од којих три са симболичним бројем становника српске националности нису биле у саставу југословенске државе те једној територији под заштитом УН која је део Србије, живело је 1991. око 2,6 милиона Срба. Гледано без становништва остатка Републике Србије, чинили би у то време трећи… Спутњик, 7. 8. 2023, Чемерно – планина која чува једну од најкрвавијих тајни српске историје
Чемерно, планина која у самом свом имену као да носи сав чемер, патњу и страдања српског народа те ратне 1915. Страдања, које би било још страшније да није било јунаштва војника Четвртог пешадијског пука другога позива који су својим животима штитили одступницу Прве српске армије. Штитили су, не само војску…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског. Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту
О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе са онима који су остали у отаџбини и о томе како су ти односи на даљину отежавани, кроз богату архивску грађу говори капитално историографско дело Милана В. Терзића „Борба за информације, Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944”, у издању[...]
РТРС, Срна, 5.1.2018, Пилиповић: Усташе прекрајале православне матичне књиге у католичке
Власти усташке НДХ узимале су православне матичне књиге, мијењале им наслове, па од 1941. године почиње прекрштавање Срба. Тих примјера има за Босанску Дубицу, наглашава директор Архива СПЦ Радован Пилиповић.
Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић открива да СПЦ посједује податке да су власти Независне Државе Хрватске /НДХ/ узимале православне црквене матичне књиге преименујући их у католичке, ради прекрштавања Срба.
Те књиге уништавале су касније и комунистичке власти, истиче Пилиповић у интервјуу Срни.
Он прецизира да су бивше комунистичке власти уништавале и оду[...]
![Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13472-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато?
Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а к[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
Политика, 29.1. 2022, Питомце на крвавом путу докусурила морска болест
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...”
Овим речима албанску голготу опису[...]
