Није први пут, није омашка нити непознавање историје. Више од две деценије нижу се примери преименовања српске културне баштине у албанску, па ако се на Гугл мапи на албанском натрчи на ознаку Пећке патријаршије као албанског манастира, то није изненађујуће, али јесте срамотно и апсурдно. Овде није реч о чињеницама… 
Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса. Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске… 
Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар… 
Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у… 
Министар културе Никола Селаковић оштро осуђује злонамерно означавање српског културног наслеђа као албанског на Гугл мапама на албанском језику, посебно цркава и манастира. Тим поводом обратио се генералној директорки УНЕСКО Одри Азуле, писмом које преносимо у целости. У писму генералној директорки Унеска Одри Азуле, министар културе Никола Селаковић истакао је… 
У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…
